SRBI VEKOVIMA POŠTUJU OVAJ OBIČAJ: Šta se dešava sa SLAVOM kada domaćin nema muškog naslednika?
Pogledajte šta žene treba da urade da se slava ne bi izgubila
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
Jedna porodica najčešće obeležava jednu slavu, odnosno, slavi jednog sveca zaštitnika. Međutim, postoje i porodice koje slave dva, ili čak i više svetaca, a dani koje obeležavaju se nazivaju najčešće preslave, poslužice, prislave ili prislužbe.
Preslava tj. prisluga se obeležava skromnije, uz prisustvo manjeg broja gostiju. Najčešće se okupi samo najuža rodbina ili se obeleži u krugu porodice. Može da se nasledi ili odabere prema više različitih kriterijuma.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
Slava u Srbiji: Kako porodični svetac okuplja generacije za istom trpezom
Slava nije samo običan praznik – ona je srž porodične tradicije, veza sa precima i svetac zaštitnik doma. Ovaj jedinstveni običaj, koji je Srbima donela Pravoslavna crkva, ne postoji nigde drugde u svetu u ovom obliku i danas je deo UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Za razliku od krsne slave koja se nasleđuje od najstarijeg pretka, preslava se u novu porodicu može doneti udajom. Kada je žena jedini potomak iz svoje matične porodice, ili nema brata koji bi nastavio tradiciju prenošenja slave, kako se njena slava ne bi izgubila onda nastavlja da je slavi kao drugu slavu, preslavu ili poslužicu.
Ponekad bi se dogodilo da se druga, dodatna, slava usvoji kada postoji verovanje da se neki svetac zalagao za neku vrstu spasenja. Npr. ukoliko neka osoba veruje da joj je baš taj svetitelj doneo spasenje, izbavio je od bolesti, sačuvao život u nekoj nesreći… onda se ta osoba, ili čitava porodica, u znak duboke zahvalnosti zavetuje da će prisluživati još jednog svetitelja pored krsnog imena. Ili, ukoliko veruje da ju je neki svetac opomenuo da se vrati na pravi put, najčešće kroz san ili time što je osobu kaznio, iz strahopoštovanja mnogi ljudi uzimaju i prislavu pored slave.
Nekome je preslava imendan, ili rođendan, ukoliko je rođen na dan nekog svetitelja.
Taj dan bi se obeležavao obaveznim postom, i ne samo taj dan, već čitava nedelja u kojoj se slava nalazi, kako bi potom usledelo pričešće na dan slave. Tog dana nosilo bi se žito u crkvu da se osvešta nakon pričešća i molitve. Kod mnogih sveštenika obično je pravilo da se kolač ne mesi, već samo koljivo. Zapali se kandilo u domu i očita molitva svetitelju kako bi mu se iznova odala zahvalnost.
Za ovaj običaj ne znaju mnogi Srbi, naročito oni u gradskim sredinama. Obično ga mešaju sa zavetinom (seoskom ili gradskom slavom), što nije isto, jer je zavetina dan kada se celo selo, grad ili neka veća grupa ljudi naseljena na istom prostoru, zavetovala da će proslavljati istog svetitelja.
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
NA KOJIM MESTIMA JE BRANKO ĆOPIĆ SKRIVAO SVOJE RUKOPISE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
TRAVA "ZMIJARKA": Kako su naši preci terali zmije iz dvorišta pomoću jedne biljke?
Nekada davno, u selima južne Srbije, verovalo se da trava poznata kao "zmijarka" ima posebnu moć da drži zmije daleko od kuća i dvorišta. Danas ovaj običaj skoro da je potpuno nestao.
Komentari(0)