Ljudi u Srbiji se MASOVNO KRSTE kada prolaze pored CRKVE: Pitali smo SVEŠTENIKA da li je to po VERI ili SUJEVERJU i ovo mnogi ne znaju
Sigurno ste mnogo puta videli da se neko krsti dok prolazi pored crkve, pešice ili nekim prevoznim sredstvom. Možda i vi to često radite, a ne znate da li postupate ispravno ili je ipak reč o sujeverju.
Kako bismo zauvek rešili ovu nedoumicu pitali smo sveštenika i starešinu Crkve Lazarica u Kruševcu Žarka Markovića da li treba da se krstimo kada prolazimo pored crkve.
Na samom početku, naš sagovornik je naglasio da u Svetom pismu nigde nije naglašeno kada ne treba da se krstimo.
"To što se krstimo, stavljamo krst na čelo, na pupak, ramena svoja i što stavljamo znamenja krsta na sebe, to je crkveno predanje i nešto što je duboko ukorenjeno u biće crkve. Isto je i sa disanjem, niko nas ne uči kako da dišemo i niko ne priča o tom disanju, a bez disanja ne možemo, jer je to nešto što se podrazumeva. Tu je i sledeći primer, ljudi ne misle o tome da njihovo srce kuca, a ono neprestano kuca, 70 ili 80 puta u minutu kod odrasle osobe ili 120 puta u minutu kod bebe. Kada se prekrstimo pred ikonom u kući ili kada čujemo nešto loše, u smislu da se na taj način pomolimo Bogu, ili kada je nešto dobro pa kažemo: "Slava tebi, Bože" pa se prekrstimo ili to činimo dok prolazimo pored crkve, mi na taj način izražavamo poštovanje prema svetinji i stavljamo znak krsta na sebe kao što stavljamo pečat na neki dokument da bi on bio validan. Stavljajući znak krsta na sebe, izražavamo poštovanje prema svetinji hrama, a sa druge strane prinosimo molitvu Gospodu. To što se neko krsti pored hrama, nije sujeverje, reč je o nečemu potpuno prirodnom za onog ko je hrišćanin", kaže za Žena.rs sveštenik i starešina Crkve Lazarica u Kruševcu Žarko Marković.
Možda vas zanima:
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Ovih 14 stavki treba da ispunite, a evo šta prestavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
Možda vas zanima:
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Ovih 14 stavki treba da ispunite, a evo šta prestavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
Možda vas zanima:
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Ovih 14 stavki treba da ispunite, a evo šta prestavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
On skreće pažnju da se danas kada je reč o običajima i tradiciji, govori više o svemu drugome osim o tome da treba ići na liturgiju u crkvi i postiti.
"Krstite se kada prolazite pored hrama, bilo kada i bilo kako da prolazite. Kao što se krstimo kada sedamo ili ustajemo sa trpeze, ležemo ili ustajemo iz kreveta. Kada čujemo da se neko upokojio, pa ustanemo, prekrstimo se i kažemo: "Bog da ga prosti", ili kada čujemo: "Milica se porodila", pa kažemo: "Slava ti, Bože, razrešila se", pa se prekrstimo", poručuje.
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Kafana koja nije promenila jelovnik od 1928. – Gostiona “Kod Miće” u Malom Crniću
Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale
Jedini aktivni gaj oraha starih više od 300 godina u okolini Kosjerića
Gde vreme stoji, a orasi rađaju: Vekovni gaj na obroncima Divčibara koji i dalje daje plodove
ODRASTAO U OKUPIRANOM BEOGRADU, PA MU SE PREKO NOĆI SVE PROMENILO: Ovo je bio život jedinog Srbina koji je dobio Pulicera!
Jedini Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu za poeziju bio je čuveni Čarls Dušan Simić, koji je preminuo u svom domu u Nju Hempširu u SAD-u. Tužnu vest je na društvenim mrežama postavio njegov prijatelj, književnik i književni kritičar, te profesor na univerzitetu Tomislav Longinović.
Komentari(0)