Zbog svoje smernosti i skromnosti Patrijarh Pavle bio je i ostao najvoljeniji srpski patrijarh.
Njagovi saveti i mudre misli prepričavaju se i prenose među vernicima sa velikim poštovanjem.
Verovatno ne postoji čovek koji nije bio u dilemi da li da blisku osobu opomene da greši ili čini zlo, ili da se ne meša i prećuti svoje mišljenje kako ne bi izazvao raspravu i bio pogrešno protumačen.
Prema rečima patrijarha Pavla, rešenje je u smernoj opomeni.
“Nije nam zabranjeno, nego je čak i naša dužnost kada vidimo da neko čini zlo, da mi vidimo da je to zlo. Ali onda tu je naša molitva Bogu da se on ispravi, i da kada se smire naša osećanja kroz nekoliko dana ili meseci, treba reći tome bratu, da to što čini nije dobro. Sveti Vasilije Veliki opominje Nemoj da zbog lažnog bratoljublja ti budeš bratoubica. Ne učinivši što možeš, ne opomenuvši ga na miran način, ti ćeš na taj način pomoći njemu da izgubi dušu.”
Zato, sledeći put kada pomislite da neko blizak vama greši ili čini neko loše delo, vaše je da ga dobronamerno opomenete, i ne radi se samo o ukazivanju na greške, već i o podsticanju duhovnog rasta i promene. Kroz smirenu i iskrenu komunikaciju, možemo pomoći voljenima da prepoznaju svoje greške i donesu bolje odluke. Takođe, važno je ne zaboraviti da uz opomenu ide i molitva — molitva za njihovu snagu i mudrost da se isprave.
U konačnici, iskreno i dobronamerno deljenje svojih osećanja i misli može da donese ne samo duhovnu koristi onome ko greši, već i jača naše međusobne veze. Svesni svoje odgovornosti, delujemo hrabro, ali s ljubavlju, jer svaka opomena izgovorena iz srca može biti seme koje će rasti u zdravu duhovnost i blagoslov za sve nas a na način kako nas je učio voljeni patrijarh Pavle.
Lepote Srbije/Opanak/Sabrane besede patrijarha Pavla
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)