Zbog svoje smernosti i skromnosti Patrijarh Pavle bio je i ostao najvoljeniji srpski patrijarh.
Njagovi saveti i mudre misli prepričavaju se i prenose među vernicima sa velikim poštovanjem.
Verovatno ne postoji čovek koji nije bio u dilemi da li da blisku osobu opomene da greši ili čini zlo, ili da se ne meša i prećuti svoje mišljenje kako ne bi izazvao raspravu i bio pogrešno protumačen.
Prema rečima patrijarha Pavla, rešenje je u smernoj opomeni.
“Nije nam zabranjeno, nego je čak i naša dužnost kada vidimo da neko čini zlo, da mi vidimo da je to zlo. Ali onda tu je naša molitva Bogu da se on ispravi, i da kada se smire naša osećanja kroz nekoliko dana ili meseci, treba reći tome bratu, da to što čini nije dobro. Sveti Vasilije Veliki opominje Nemoj da zbog lažnog bratoljublja ti budeš bratoubica. Ne učinivši što možeš, ne opomenuvši ga na miran način, ti ćeš na taj način pomoći njemu da izgubi dušu.”
Zato, sledeći put kada pomislite da neko blizak vama greši ili čini neko loše delo, vaše je da ga dobronamerno opomenete, i ne radi se samo o ukazivanju na greške, već i o podsticanju duhovnog rasta i promene. Kroz smirenu i iskrenu komunikaciju, možemo pomoći voljenima da prepoznaju svoje greške i donesu bolje odluke. Takođe, važno je ne zaboraviti da uz opomenu ide i molitva — molitva za njihovu snagu i mudrost da se isprave.
U konačnici, iskreno i dobronamerno deljenje svojih osećanja i misli može da donese ne samo duhovnu koristi onome ko greši, već i jača naše međusobne veze. Svesni svoje odgovornosti, delujemo hrabro, ali s ljubavlju, jer svaka opomena izgovorena iz srca može biti seme koje će rasti u zdravu duhovnost i blagoslov za sve nas a na način kako nas je učio voljeni patrijarh Pavle.
Lepote Srbije/Opanak/Sabrane besede patrijarha Pavla
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)