Zašto su naši preci gasili vatru posoljenom vodom, pljuvačkom i tišinom?
“Ne ostavljaj vatru otvorenu kad ideš na spavanje – pljunem tri puta i prelijem je.” Ova rečenica, zabeležena u selima oko Gornjeg Milanovca i Rudnika, upućuje na gotovo nestao običaj poznat kao “prelivanje vatre”. Ovaj čin nije imao praktičnu, već duboko simboličku funkciju: domaćin ili domaćica bi uveče prekrstili žar i prelivali ga vodom ili pljuvačkom – kako bi ugušili zlu silu. Veselin Čajkanović tumači ovaj običaj kao preostali ritual iz slovenske religije u kojem vatra ima dvostruku prirodu – greje i štiti, ali i privlači demone.
Vatra – prijatelj i neprijatelj pod istim krovom
U srpskoj narodnoj religiji, vatra nije samo sredstvo za grejanje i kuvanje – ona je “živo biće”. Stara je koliko i kuća, pamti, sudi, upija. Zato se vatra uveče nije ostavljala da “gori sama”. Verovalo se da duhovi i nečiste sile mogu kroz vatru “ući u kuću”, ako nije pravilno “zatvorena”.
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Prelivanje vatre, naročito posoljenom vodom, označava njeno “zaključenje”. Pljuvačka, kao lična tečnost, simbolično predstavlja kontakt sa sopstvenim duhom, dok se voda koristi kao sredstvo zaštite i poništavanja zla.
Kako se ritual izvodio
Pre nego što bi kuća utonula u san, domaćin bi poklonio glavu prema ognjištu, napravio znak krsta i tri puta pljunuo pored žara. U nekim krajevima, u šolju sa vodom se dodavala so, pa bi se tom mešavinom “kap po kap” prelila vatra. Uz to bi se tiho govorilo: “Da ne plane dušmanin, da ne gori reč, da ne uđe zlo.”
U posebnim situacijama – kada se sumnjalo na urok ili kada bi neko bio bolestan – ritual je bio detaljniji: korišćen je česnični badnjak, krstovdanjska voda ili pepeo iz “neugasle” vatre.
Preživeo paganski sloj: simbolika krvi i ognja
Čajkanović ovaj običaj smešta u širi kontekst slovenske mitologije, gde su vatra i krv povezani sa domaćim duhom, božanstvima ognjišta i kućne zaštite. “Prelivanje vatre” simbolizuje završetak dana, zatvaranje energetskog kruga i očišćenje doma od svega što je tokom dana “ušlo”.
Vatra, ako ostane “otvorena”, može privući pogled demona, dušu umrlog ili nečistu silu. Ali ako se pravilno zatvori – kuća je pod zaštitom.
Zaboravljen običaj koji se pamti kroz tihe gestove
Danas se ovaj običaj gotovo ne praktikuje – vatra je zamenjena centralnim grejanjem, a ritual je ostao tek u tragovima, kao kad neko nesvesno pljucne “za svaki slučaj” ili prekrsti peć kad ide na spavanje. Ipak, u jeziku, sećanju i intuiciji naroda, “prelivanje vatre” još uvek tinja – kao senka jedne tihe, ritualne večeri.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Bitka kod Velbužda 1330. godine: Pobeda Nemanjića koja je promenila odnos snaga na Balkanu
Na vrhuncu leta 1330. godine, kod grada Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj), odigrala se bitka koja je odredila političku i vojnu sudbinu Balkana za naredne decenije.
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Komentari(0)