Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Pre nego što su se molitve pisale, molile su se kroz biljke. U srpskom narodnom predanju – koje Veselin Čajkanović detaljno razotkriva u svojim radovima – određene biljke su imale duhovni status, smatrane su svetima. Njihova upotreba nije bila stvar ukusa, već obrednog reda. Nisu se brale kad bilo, nisu se sadile bez reči, i nisu se koristile bez poštovanja.
Zdravac – biljka života i kućnog mira
Najpoštovanija biljka u domaćoj simbolici, zdravac je bio neizostavan u svakom dvorištu i svakoj molitvi. Sadila ga je uvek žena, i to sa molitvom:
Možda vas zanima:
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Možda vas zanima:
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Možda vas zanima:
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Možda vas zanima:
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Koristio se:
- za venčiće na krsnoj slavi,
- u krštenju deteta,
- stavljao se pod jastuk bolesniku,
- brkao se u vodu za umivanje pre praznika.
Zanimljivo je da se nikad nije brao na praznik, već dan ranije, jer se verovalo da u svet dan biljka „sluša molitvu, a ne daje moć“.
Dren – snaga, otpornost, ali i opasnost ako se sadi bez reda
„Zdrav kao dren“ nije prazna fraza. Dren je bio simbol dugovekovnosti, otpornosti i muške snage. Grane drena stavljane su:
- u vodu za Đurđevdan,
- u kolevke beba,
- uz božićnu česnicu – “ko izvuče dren, biće najzdraviji”.
Ali! Dren se nije smeo saditi kad ti padne na pamet.
Verovalo se:
- da se ne sadi u vreme tuge ili posle sahrane, jer će „kuća biti tvrda na duši“,
- da ga mora posaditi muško, jer je „ženska ruka meka za dren“.
- Ako dren ne uspe – verovalo se da je u zemlji ostala teška reč.
Bosiljak – miris svetaca i kućnog blagoslova
Bosiljak je biljka sa najčistijom duhovnom simbolikom. On je “biljka molitve”. Verovalo se da njegov miris ide pravo do svetitelja, pa je zbog toga korišćen u:
- osvećenjima vode i doma,
- ikona se “kađila” bosiljkom umesto tamjanom u siromašnim kućama,
- bosiljak se stavljao u kovčege pokojnika, da „miris ide sa dušom“.
- Bosiljak se nikada nije sušio u kuhinji, već u sobi sa ikonama.
Pelin – gorak čuvar zdravlja i istine
Pelin se koristio za „teranje laži i zla“. Žene su ga stavljale:
- ispod vrata kad sumnjaju u gosta,
- u postelju kad neko laže da je bolestan,
- u torbu mužu kad ide na put – da ga istina prati.
Pelin se pije s mukom, a i koristi se s oprezom. Verovalo se da “onaj ko ne može da pomiriše pelin, krije nešto”.
Biljke sa dušom – žive kao i čovek
U narodnom predanju, biljke su bile životi sa osećajem. Zato se:
- nikad nisu čupale iz korena,
- nikad se nisu bacale u smeće,
- palile su se uz molitvu, da “dim ode na dobar put”.
U mnogim selima, žena je znala da biljku ne bere ako joj se ruka zadrhti – znak da nije vreme.
Gde se to još poštuje?
U selima Levača, Homolja, Pčinje i zapadne Šumadije, još uvek postoje domaćice koje znaju kad se koja biljka bere, kako se suši i za šta se koristi – ne po receptima, već po osećaju i nasleđu.
Zaboravljeno, ali živo
Danas sve biljke mogu da se kupe u kesici, ali ništa ne može da zameni onu koja je ubrana sa molitvom.
Možda ne znamo više kad se sadi dren, niti uz koju reč se vezuje zdravac, ali biljke to još pamte.
I čekaće nas – ako im se obratimo kako dolikuje.
MUDRE REČI VLADETE JEROTIĆA: Kada je najbolje rezvesti se?
Govorio je o mnogim životnim temama, između ostalog i o braku, razvodu i vaspitanju dece.
Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik: Ispunjena poslednja želja čuvenog Bore Čorbe, na groblju u Čačku podignut jedinstven spomenik za rok legendu
Godinu dana nakon smrti neprežaljene rok legende Bore Đorđevića grad Čačak i porodica postavili su spomenik na grobu legendarnog frontmena “Riblje čorbe“ na Gradskom groblju u Čačku.
Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
Misterija Karađorđeve lobanje: Zašto je glava vožda nestala nakon smrti?
Smrt vođe Prvog srpskog ustanka bila je brutalna – ali prava misterija počinje tek kada mu je odsečena glava. Gde je završila Karađorđeva lobanja i zašto je vekovima skrivena od naroda?
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Komentari(0)