Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Pre nego što su se molitve pisale, molile su se kroz biljke. U srpskom narodnom predanju – koje Veselin Čajkanović detaljno razotkriva u svojim radovima – određene biljke su imale duhovni status, smatrane su svetima. Njihova upotreba nije bila stvar ukusa, već obrednog reda. Nisu se brale kad bilo, nisu se sadile bez reči, i nisu se koristile bez poštovanja.
Zdravac – biljka života i kućnog mira
Najpoštovanija biljka u domaćoj simbolici, zdravac je bio neizostavan u svakom dvorištu i svakoj molitvi. Sadila ga je uvek žena, i to sa molitvom:
Možda vas zanima:
Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
“Ne gledaj pun mesec u vodu”: Zaboravljeno šumadijsko verovanje za trudnice
U selima centralne Srbije, trudnicama se savetovalo da ne gledaju odraz punog meseca u vodi – da dete ne bi bilo “mesečevo”, nemirno i pod senkom. Običaj pun tišine, poštovanja i straha od nepoznatog.
Možda vas zanima:
Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
“Ne gledaj pun mesec u vodu”: Zaboravljeno šumadijsko verovanje za trudnice
U selima centralne Srbije, trudnicama se savetovalo da ne gledaju odraz punog meseca u vodi – da dete ne bi bilo “mesečevo”, nemirno i pod senkom. Običaj pun tišine, poštovanja i straha od nepoznatog.
Možda vas zanima:
Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
“Ne gledaj pun mesec u vodu”: Zaboravljeno šumadijsko verovanje za trudnice
U selima centralne Srbije, trudnicama se savetovalo da ne gledaju odraz punog meseca u vodi – da dete ne bi bilo “mesečevo”, nemirno i pod senkom. Običaj pun tišine, poštovanja i straha od nepoznatog.
Možda vas zanima:
Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
“Ne gledaj pun mesec u vodu”: Zaboravljeno šumadijsko verovanje za trudnice
U selima centralne Srbije, trudnicama se savetovalo da ne gledaju odraz punog meseca u vodi – da dete ne bi bilo “mesečevo”, nemirno i pod senkom. Običaj pun tišine, poštovanja i straha od nepoznatog.
Koristio se:
- za venčiće na krsnoj slavi,
- u krštenju deteta,
- stavljao se pod jastuk bolesniku,
- brkao se u vodu za umivanje pre praznika.
Zanimljivo je da se nikad nije brao na praznik, već dan ranije, jer se verovalo da u svet dan biljka „sluša molitvu, a ne daje moć“.
Dren – snaga, otpornost, ali i opasnost ako se sadi bez reda
„Zdrav kao dren“ nije prazna fraza. Dren je bio simbol dugovekovnosti, otpornosti i muške snage. Grane drena stavljane su:
- u vodu za Đurđevdan,
- u kolevke beba,
- uz božićnu česnicu – “ko izvuče dren, biće najzdraviji”.
Ali! Dren se nije smeo saditi kad ti padne na pamet.
Verovalo se:
- da se ne sadi u vreme tuge ili posle sahrane, jer će „kuća biti tvrda na duši“,
- da ga mora posaditi muško, jer je „ženska ruka meka za dren“.
- Ako dren ne uspe – verovalo se da je u zemlji ostala teška reč.
Bosiljak – miris svetaca i kućnog blagoslova
Bosiljak je biljka sa najčistijom duhovnom simbolikom. On je “biljka molitve”. Verovalo se da njegov miris ide pravo do svetitelja, pa je zbog toga korišćen u:
- osvećenjima vode i doma,
- ikona se “kađila” bosiljkom umesto tamjanom u siromašnim kućama,
- bosiljak se stavljao u kovčege pokojnika, da „miris ide sa dušom“.
- Bosiljak se nikada nije sušio u kuhinji, već u sobi sa ikonama.
Pelin – gorak čuvar zdravlja i istine
Pelin se koristio za „teranje laži i zla“. Žene su ga stavljale:
- ispod vrata kad sumnjaju u gosta,
- u postelju kad neko laže da je bolestan,
- u torbu mužu kad ide na put – da ga istina prati.
Pelin se pije s mukom, a i koristi se s oprezom. Verovalo se da “onaj ko ne može da pomiriše pelin, krije nešto”.
Biljke sa dušom – žive kao i čovek
U narodnom predanju, biljke su bile životi sa osećajem. Zato se:
- nikad nisu čupale iz korena,
- nikad se nisu bacale u smeće,
- palile su se uz molitvu, da “dim ode na dobar put”.
U mnogim selima, žena je znala da biljku ne bere ako joj se ruka zadrhti – znak da nije vreme.
Gde se to još poštuje?
U selima Levača, Homolja, Pčinje i zapadne Šumadije, još uvek postoje domaćice koje znaju kad se koja biljka bere, kako se suši i za šta se koristi – ne po receptima, već po osećaju i nasleđu.
Zaboravljeno, ali živo
Danas sve biljke mogu da se kupe u kesici, ali ništa ne može da zameni onu koja je ubrana sa molitvom.
Možda ne znamo više kad se sadi dren, niti uz koju reč se vezuje zdravac, ali biljke to još pamte.
I čekaće nas – ako im se obratimo kako dolikuje.
KOJE LAŽI SU NAJOPASNIJE? Otac Evgenije otkriva kako da ih prepoznate iako ih ne čujete
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve Evgenije Murzin podseća da duhovno učenje svetih otaca razotkriva suptilnu, ali pogubnu formu greha – laž mišlju.
Jedna rečenica patrijarha Pavla promenila je život mnogima
Prošlo je 16 godina otkako se upokojio patrijarh Pavle, ali njegove reči i dalje osvetljavaju put mnogima. U vremenu kada su istinske vrednosti potisnute površnim moralom i prekomernom potrošnjom, ljudi sve češće traže smisao u njegovim besedama.
KAKO SE PRAVILNO PIŠE: "PODSETNIK" ili "POTSETNIK"? Rešite nedoumicu
Mnogi ne znaju kako se pravilno piše ova reč.
Slavimo Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu: CRVENO JE SLOVO, a ovo su običaji koji moraju da se ispoštuju
Današnji praznik je posvećen caru Konstantinu i carici Jeleni
Ovo ime je godinama unazad popularno: Dečaci koji ga nose su rođeni da vladaju
Doduše, prema nekim navodima ovo ime je moglo da se prevede kao "slabić"
Komentari(0)