Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba

Kiza R

11:00

Kultura 0

U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.

biljke
Shutterstock

Pre nego što su se molitve pisale, molile su se kroz biljke. U srpskom narodnom predanju – koje Veselin Čajkanović detaljno razotkriva u svojim radovima – određene biljke su imale duhovni status, smatrane su svetima. Njihova upotreba nije bila stvar ukusa, već obrednog reda. Nisu se brale kad bilo, nisu se sadile bez reči, i nisu se koristile bez poštovanja.

Zdravac – biljka života i kućnog mira

Najpoštovanija biljka u domaćoj simbolici, zdravac je bio neizostavan u svakom dvorištu i svakoj molitvi. Sadila ga je uvek žena, i to sa molitvom:

Možda vas zanima:

“Gde ti rasteš, neka i zdravlje raste.”

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Koristio se:

  • za venčiće na krsnoj slavi,
  • u krštenju deteta,
  • stavljao se pod jastuk bolesniku,
  • brkao se u vodu za umivanje pre praznika.

Zanimljivo je da se nikad nije brao na praznik, već dan ranije, jer se verovalo da u svet dan biljka „sluša molitvu, a ne daje moć“.

 Dren – snaga, otpornost, ali i opasnost ako se sadi bez reda

„Zdrav kao dren“ nije prazna fraza. Dren je bio simbol dugovekovnosti, otpornosti i muške snage. Grane drena stavljane su:

  • u vodu za Đurđevdan,
  • u kolevke beba,
  • uz božićnu česnicu – “ko izvuče dren, biće najzdraviji”.

Ali! Dren se nije smeo saditi kad ti padne na pamet.

Verovalo se:

  • da se ne sadi u vreme tuge ili posle sahrane, jer će „kuća biti tvrda na duši“,
  • da ga mora posaditi muško, jer je „ženska ruka meka za dren“.
  • Ako dren ne uspe – verovalo se da je u zemlji ostala teška reč.

 Bosiljak – miris svetaca i kućnog blagoslova

Bosiljak je biljka sa najčistijom duhovnom simbolikom. On je “biljka molitve”. Verovalo se da njegov miris ide pravo do svetitelja, pa je zbog toga korišćen u:

  • osvećenjima vode i doma,
  • ikona se “kađila” bosiljkom umesto tamjanom u siromašnim kućama,
  • bosiljak se stavljao u kovčege pokojnika, da „miris ide sa dušom“.
  • Bosiljak se nikada nije sušio u kuhinji, već u sobi sa ikonama.

Pelin – gorak čuvar zdravlja i istine

Pelin se koristio za „teranje laži i zla“. Žene su ga stavljale:

  • ispod vrata kad sumnjaju u gosta,
  • u postelju kad neko laže da je bolestan,
  • u torbu mužu kad ide na put – da ga istina prati.

Pelin se pije s mukom, a i koristi se s oprezom. Verovalo se da “onaj ko ne može da pomiriše pelin, krije nešto”.

Biljke sa dušom – žive kao i čovek

U narodnom predanju, biljke su bile životi sa osećajem. Zato se:

  • nikad nisu čupale iz korena,
  • nikad se nisu bacale u smeće,
  • palile su se uz molitvu, da “dim ode na dobar put”.

U mnogim selima, žena je znala da biljku ne bere ako joj se ruka zadrhti – znak da nije vreme.

Gde se to još poštuje?

U selima Levača, Homolja, Pčinje i zapadne Šumadije, još uvek postoje domaćice koje znaju kad se koja biljka bere, kako se suši i za šta se koristi – ne po receptima, već po osećaju i nasleđu.

Zaboravljeno, ali živo

Danas sve biljke mogu da se kupe u kesici, ali ništa ne može da zameni onu koja je ubrana sa molitvom.
Možda ne znamo više kad se sadi dren, niti uz koju reč se vezuje zdravac, ali biljke to još pamte.
I čekaće nas – ako im se obratimo kako dolikuje.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
stara verovanja o biljkama lekovite biljke stara verovanja dren bosiljak

Komentari(0)

Loading