Drenjine su cenjene u srpskoj tradiciji zbog izuzetne lekovitosti. Otkrivamo kako se od njih pravi čudotvorno vino i zašto je izreka "Zdrav kao dren" imala i magijsko značenje u očuvanju zdravlja i postojanosti.
„Zdrav kao dren“ – izreka koju i danas često čujemo potiče iz davnih vremena, kada je ova biljka imala posebno mesto u narodnim običajima. Dren nije bio samo drvo, već znak zdravlja, moći i zaštite.
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Da jačeg drveta nema, svedoči glavom i bradom Marko Kraljević, koji je morao biti u punoj snazi da iscedi kap vode iz suve drenovine.