U našem narodu se pored hrasta i tise, za dren (lat. Cornus mas) veruje da je magično drvo. Ako ga nije bilo u blizini mesta gde su podizali kuće, ljudi su ga sadili, jer su verovali da im štiti porodicu i donosi im zdravlje i dugovečnost. Drvo drena koristilo se za izdradu alata, a mali crven plodovi drenjine za lek i ishranu. Koristile su se u sušenom i sirovom obliku.
U Francuskoj i Italiji od drenjina se pravi vino i žele, a nezreli plodovi se konzerviraju u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj ih kuvaju sa šećerom i sirćetom, te ih dodaju jelima od testenina i krompira. Kod nas se još pravi i rakija, a u Rusiji se od plodova prave supe i koristi kao začin za jela od mesa i ribe.
Dren u narodu ima dosta simboličkog značenja, a uzrečica "zdrav kao dren" zadržala se do današnjih dana. Nekada su mu se pripisivala i natprirodna svojstva kao drvu ozdravljenja. Smatrao se zaštitom od udara groma i uroka.
Dren daje snagu i zdravlje i zato zaslužuje posebno poštovanje. U lečenju se koriste svi delovi biljke, list, plod, cvet, kora, koštice.
Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti, za zaceljivanje rana. Drenjine obiluju mineralima kao što su cink, kalijum, bakar, magnezijum, natrijum i gvožđe. Upravo zato, sok od drenjina je idealan prirodni lek za oporavak organizma koji je dehidriran i slab. Ima više vitamina C od pomorandže, u rangu je limuna, a kojim čudom, ali dokazano je, da preradom uošte ne gubi lekovita svojstva.
Njegova redovna upotreba pokazala se odlična kod malokrvnosti i kod detoksikacije celog organizma a kod nekih kožnih oboljenja. Dren je spasonosna biljka. Semenke drena mogu da se upotrebe kao zamena za kafu.
Nedavno su njegova terapeutska svojstva dobro dokumentovana, a utvrđena su visoka antioksidativna i antiinflamatorna svojstva sa blagotvornim dejstvom na kardiovaskularni, endokrini, gastrointestinalni i imuni sistem.
Ruski naučnici su potvrdili lekovitost biljke i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo. Dok se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljnih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj se koriste kao narodni lek za lečenje bolesti organa za varenje.
Šta se može praviti od drena ?
Recepti
Čaj
Koru, plodove, cvetove ili listove drena osušite na suvom i toplom mestu. Kuvajte pet do deset grama osušene kore, plodova, cvetova ili listova pet minuta u dva decilitra vode.
Nakon što čaj odstoji 20 minuta, procedite ga i odmah popijte. Preporučuje se jedna šoljica nezaslađenog čaja tri puta dnevno.
Čaj mogu piti i deca. Ako dete ima proliv ili lakše crevne tegobe, skuvajte blaži čaj od drenjina.
Čaj od drenjina pomaže kod: crevnih tegoba, groznice, bolesti grla, malokrvnosti, slabog imuniteta, čišćenja organizma.
Sok od drenjina
Potrebno: 4,5 l vode, dva kilograma zrelih drenjina i kilogram šećera. U veći lonac sipati tri litre vode i staviti da provri, za to vreme drenjine oprati, iseckati i dodati proključaloj vodi. Kuvati 20 minuta, zatim ostaviti da se ohladi i spasirati. Masu koja ostane u presi ili gazi, naliti sa preostalom vodom i vratiti na vatru te kuvati još 15 minuta kuvati.
Ponoviti postupak sa presovanjem. Obe tečnosti pomešati i dodati šećer, na blagoj vatri kuvajući dok se šećer ne rastopi. Nakon toga ohlađen sok sipati u čiste flaše i hermetički ih zatvoriti. Otvoren sok može da traje oko dve nedelje, a razblažuje se običnom ili kiselom vodom.
Liker od drenjina
Potrebno je 1 kg drenjina, 1 kg šećera, dve litre vode i litar ruma. Šećer preliti vodom i staviti da se istopi, zatim dodati drenjine i prokuvati ih. Kada se sok ohladi procediti ga i dodati rum. U flaše se na dno može staviti malo ploda i preko toga sipati liker.
Pekmez od drenjina
Zrele drenjine očistiti, oprati, naliti vrelom vodom i ostaviti oko pet minuta da stoje. Procediti ih, propasirati, staviti u šerpu i posuti šećerom. Za kg pasiranih drenjina treba 1 kg šećera. Kuvati tri sata na umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje, tačnije kuvati dok se masa ne zgusne. Vruć pekmez sipati u čiste i tople tegle, pa ih staviti u toplu rernu (100°C) na oko 15 minuta. Tegle zatvoriti i držati na hladnom mestu.
Slatko od drenjina
Krupne, čvrste drenjine, oko 1 kg, oprati i očistiti od peteljki i koštica. Šećer, oko 1,5 kg preliti čašom vode i skuvati sirup, pa tome dodati drenjine. Ovo slatko može da se skuva i malo ređe, jer se tokom stajanja zgušnjava. Kuvano slatko skloniti sa šporeta, nakon što se skine pena, pokriti krpom i ostaviti da prenoći. Sutradan ga sipati u čiste tegle.
Dren je blagotvorna biljka naših predaka i eliksir zdravlja koju ne bi trebalo zanemarivati.
Komentari (0)