FINE STARINSKE trobojne ŠTANGLICE od oraha U Vojvodini se na drugi dan Božića ili Uskrsa krštenom ili venčanom kumu nosi "kolač" (RECEPT)
Ovom prilikom pišemo recept za fine starinske štanglice.
U Vojvodini se na drugi dan Božića ili Uskrsa krštenom ili venčanom kumu "nosi kolač", što naravno ne znači to baš doslovce, jer može da se odnese i slatka pogača, štrudla pa čak i torta, ali se verovatno nazivom "kolač" obuhvatalo i mislilo na nešto što je slatko.
Takođe kolač se nosi i udatim sestrama i kćerima kada im se dođe u goste posle ovih nama značajnih porodičnih praznika.
Danas je to sasvim zaboravljeno i mislimo da je koren tog zaborava počeo da pruža svoje grane duboko u zemlju forsiranjem komunizma, doduše u gradovima je to verovatno bilo sramota ići kod kuma i nositi nešto pa makar bio to i kolač, a u selima se nosilo, koliko se moglo, doduše tajno da se ne vidi da se poštuju crkveni i tradicionalni običaji.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:
Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije
NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Kako ponovo doživljavamo ekspanziju religije, i kako se to desilo retativno kasno, i u vreme kada smo izgubili naše pretke koji bi nam preneli lokalne običaje, tako se i ovaj veoma lep i običaj poštovanja skroz zaboravio.
Sastojci:
Prvi sloj:
200g oraha
200g šećera
200g brašna
200g margarina
pena od 5 belanaca
Od ovih sastojaka dobro umesiti testo.
Pleh obložiti pek papirom a zatim testo "nalepiti u pleh" i peći na umerenoj temperaturi, tu se misli na 180C.
Drugi sloj/fil:
5 žumanaca umutiti sa
250g prah šećera i
2 vanila šećera.
Žumanca penasto umutiti sa šećerom, da pobele a zatim kada se prvi sloj ispeče premazati preko njega ovaj žuti fil i kratko ga peći na umerenoj temperaturi.
Treći sloj/fil:
200g oraha preliti sa 1dcl kipućeg mleka i kada se ohladi dodati 70g margarina i 250g prah šećera.
Mutiti varjačom dok ne bude veoma meko te potom dodati 4.rebra topljene crne čokolade. Preliti preko prvog i drugog sloja. Ovaj sloj se ne peče, nego se samo jednostavno pospe mlevenim orasima.
Prijatno!
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Komentari(0)