KAKO DA NAPRAVITE BOŽIĆNU ČESNICU Novčić je obavezan, ali nije jedini, a postoje i drugi običaji koje bi valjalo da ispoštujete
Pored brašna, sode bikarbone, malo soli i osveštane vode u česnicu se obavezno stavljaju i određeni predmeti za koje se veruju da donose novac i sreću u kuću
Božićna česnica se sprema na Badnje jutro ili Badnje veče i obično se koristi belo brašno, soda bikarbona, malo soli i osveštana voda.
Pored ovih sastojaka u česnicu se obavezno stavljaju i određeni predmeti za koje se veruju da donose novac i sreću u kuću:
Najveći broj ljudi će neizostavno u hleb staviti novčić, jer se veruje da donosi novac i sreću, kao i parče badnjaka, koji onome ko odlomi parče sa njim donosi plodnost i dobro zdravlje, a iz istog razloga stavlja se i dren.
Možda vas zanima:
SLAVSKA POGAČA ZA SVETOG JOVANA! Kolač koji će zaseniti celu trpezu (RECEPT)
Sveti Jovan se bliži, a domaćice širom Srbije već razmišljaju o tome kako da njihova slava bude savršena.
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Možda vas zanima:
SLAVSKA POGAČA ZA SVETOG JOVANA! Kolač koji će zaseniti celu trpezu (RECEPT)
Sveti Jovan se bliži, a domaćice širom Srbije već razmišljaju o tome kako da njihova slava bude savršena.
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
Možda vas zanima:
SLAVSKA POGAČA ZA SVETOG JOVANA! Kolač koji će zaseniti celu trpezu (RECEPT)
Sveti Jovan se bliži, a domaćice širom Srbije već razmišljaju o tome kako da njihova slava bude savršena.
Etnolog nam otkriva zašto ne treba da spavamo na Božić: Evo zašto je to važno, ali i šta obavezno da uradimo
Postoje razni običaji i verovanja za Božić, a evo nekih koji utiču na naše ponašanje a veruje se da zavise baš od ovog dana.
U nekim krajevima, u česnicu se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji drže kokoške i drugu živinu, u svoju česnicu stavljaju zrna pšenice.
Božićna česnica se jede uz doručak na Božić, kada se svi ukućani okupe oko svečane trpeze.
Prvo je ukućani okreću među sobom tri puta, a zatim se česnica lomi i jede pre ostale hrane.
Ko pronađe novčić i badnjak, treba da ga čuva na posebnom mestu, dok se pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hleb. U nekim krajevima veruje se da ako se prilkom pečenja česnice testo podigne iznad, na primer, kukuruza, te godine će on odlično roditi.
U pojedinim krajevima u Srbiji se od badnjaka prave oblici knjige i jarma koji se takođe stavljaju u česnicu. Onaj ko u česnici nađe knjigu - veruje se da će dobro služiti pamet, a onaj koji izvuče jaram - zna se - biće taj koji će najviše "povući" tokom godine.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovaj uskršnji slatki hleb mora da se nađe na stolu u nedelju! Unosi duh praznika i nestaje u trenu
Ako ne pojedete sve, možete ga držati u kesama i zamrznutog i do tri meseca.
Zapečene kiselišarke: Zaboravljeni posni zalogaji od kiselog kupusa i brašna iz srca Šumadije
U vremenima kada se nije imalo, domaćice su znale da od kiselog kupusa i šake brašna naprave toplu, posnu hranu. Kiselišarke su jelo koje se jelo s nogu, uz turšiju i toplu proju – i danas ga gotovo niko ne zna.
Zaboravljeni recept sa Zlatibora: Kako se pravi droženac – zimsko jelo od brašna, čvaraka i proje
U selima zapadne Srbije nekada se svakodnevno pripremao droženac – jednostavno, ali zasitno jelo od mlevene suve proje, čvaraka i domaće masti. Danas se pravi samo u retkim domaćinstvima.
Sir od ovsenog mleka: Zaboravljeni posni recept iz jugozapadne Srbije
U selima između Sjenice i Prijepolja, žene su u vreme strogog posta pravile sir bez mleka – od ovsenih zrna, vode i soli. Jelo je bilo jeftino, hranljivo i ukusno, a danas ga gotovo niko ne zna.
Komentari(0)