BITNO JE DA SE SPREMI VAN KUĆE POKOJNIKA Koljivo ne kuvaju žene koje imaju svu živu decu (FOTO/VIDEO)
Služi se i u sklopu srpskog narodnog običaja prilikom slava, sahrana i daća
Koljivo ili panaija, kuvana pšenica — belija, zaslađena i s dodacima aromatničnih začina. Služi se i u sklopu srpskog narodnog običaja prilikom slava, sahrana i daća — pomena pokojnika. Za umrlu decu kuva se pirinač.
Vuk Stefanović Karadžić koljivo pominje i kao posluženje za slavu.
vikipedija/Koljivo, panaija
Možda vas zanima:
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
Možda vas zanima:
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
Možda vas zanima:
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
MALO KO ZNA: Čuveni moto o jeziku NIJE smislio Vuk Karadžić
Čuvenim istorijskim ličnostima često se pripisuju citati koje oni zapravo nikada nisu ni izgovorili.
Ovaj narodni običaj je nastao u paganstvu mnogo pre nastanka hrišćanstva. Upotreba koljiva održala se preko crkve, prema grčkom kultu mrtvih. Hrišćanstvo ga je prihvatilo i kanonizovalo.
Koljivo se sprema na dan sahrane pokojnika i za vreme obeležavanja godine dana od njegove smrti, daće. Ponegde, samo izuzetno, sprema se za proslavu krsnog imena — slava. Bitno je da se spremi van kuće pokojnika.
Koljivo ne kuvaju žene koje imaju svu živu decu. U gradovima se kuvana pšenica zgnječi i zamesi kao testo. Preliva se unakrsno vinom, a u sredini se zabode zapaljena sveća. Okuša se pre jela i pića koja se služe u daćama. Od nje se malo ostavi i za pokojnikov grob.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovaj recept za bakin kolač je star 50 godina! Pravio se samo u Jugi, otkriven i tajni sastojak
Pravi se brzo uz najjednostavnije sastojke.
Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Komentari(0)