U JEDNOM SLUČAJU IH BERITE ISKLJUČIVO RUKOM Kada je pravo vreme za berbu šljiva?
Treba znati da jedan radnik u proseku bere 300 kg plodova za jedan radni dan
Vreme berbe šljive prvenstveno zavisi od osobina sorte i podloge, zemljišnih i klimatskih uslova, ekspozicije i nadmorske visine, namene i iskorišćavanje plodova, udaljenosti tržišta, vrste transporta, raspoložive radne snage i drugih faktora.
Šljiva se bere u periodu između fiziološke i tehnološke, odnosno pune zrelosti.
Ako se plodovi izvoze kao sveže ili smrznute polutke, beru se odmah iza fiziološke zrelosti, kada dostignu svoju maksimalnu krupnoću, kada pokožica dobije karakterističnu boju i maksimalan pepeljak, a meso sosočnost i aromu, kao i svoj karakterističan ukus.
Vreme berbe za ovu namenu najbolje je da odrede stručnjaci zajedno sa kupcima, jer se dešava da se beru zeleni plodovi kada sorta nije postigla svoje sortne odlike, a naročito sadržaj šećera.
Printscreen/Youtube
Berba
Berba se obavlja uglavnom za nekoliko dana kada se odredi vreme početka berbe i na osnovu veličine zasada isplanira potrebna radna snaga. Treba znati da jedan radnik u proseku bere 300 kg. plodova za jedan radni dan. Ako se radi o većoj površini, onda se berba izvodi probirno u dva do tri navrata, jer se mora početi ranije.
Za upotrebu u svežem stanju plodovi šljive se beru isključivo rukom, vodeći računa da se sačuva pepeljak i peteljka na plodu.
Ovo se postiže tako što se plodovi beru direktno u ambalažu iz koje će se prodavati.
Berba plodova šljive za druge namene (sušenje ili prerada) u neki od proizvoda se može obavljati i mehanizovano uz pomoć raznih tresača i ona se obavlja u punoj tehnološkoj zrelosti kada plodovi nakupe maksimum šećera.
Shutterstock
Transport šljiva
Transport obranih plodova šljiva se mora obaviti vrlo pažljivo, posebno plodova koji su namenjeni za upotrebu u svežem stanju i oni moraju stići što pre u rashladne komore.
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Starinski recept za najbolji sutlijaš, poslastica uz koju su odrasle generacije: Brzo se pravi, a još brže smaže
Pravi se brzo i lako, a nestaće sa stola odmah.
Zaboravljeni recept za jelo "komat" iz Gornje Jablanice – srpska varijanta slane pite
Jelo koje se pravilo „kad ništa drugo nije bilo u kući“: Komat, skromna pita iz narodne kuhinje juga Srbije
Komentari(0)