Slavski kolač i žito: Srce srpske slave i simbol porodične časti

Kiza R

20:00

Gastronomija 0

Priprema slavskog kolača i žita nije samo kulinarski zadatak – to je čin poštovanja, tradicije i ljubavi koji okuplja porodicu oko vere i korena.

posni slavski kolač
Shutterstock

U svakom srpskom domu gde se slavi krsna slava, na trpezi mora da stoje dve stvari: slavski kolač i skuvano žito. Oni nisu samo hrana – oni su poruka. Poruka zahvalnosti, sećanja na pretke i blagoslova za potomke. Njihova priprema je ritual, a miris koji šire po kući znak je da dolazi jedan od najsvetijih dana u godini.

Simbolika slavskog kolača – hleb koji se ne jede, već poštuje

Slavski kolač je više od običnog hleba – on je ikona u testu. Pravi se od belog brašna, kvasca, vode, soli i ulja, a ukrašava se simbolima: pletenicama, krstovima, klasjem, golubicama i cvetovima, sve od istog testa.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U središtu je uvek krst, koji označava Hrista i veru domaćina. Tu je i natpis ИС ХС НИ КА (Isus Hristos pobeđuje), kao i ukrasne trake koje predstavljaju rajske reke. Pre pečenja, kolač se blagosilja i osvećuje u crkvi ili tokom slavske službe, a zatim svečano lomi – nikako seče – i deli ukućanima i gostima.

Recept za slavski kolač – kako da uspe svaki put

Sastojci za testo:

  • 1 kg belog brašna
  • 2 kašičice soli
  • 40 g svežeg kvasca
  • 500 ml mlake vode
  • 50 ml ulja

Priprema:

Kvasac razmutite u malo mlake vode sa šećerom i ostavite da nadođe.

Zamesite testo sa brašnom, solju, vodom i uljem. Dobro ga izradite da bude glatko.

Ostavite da nadođe, pa oblikujte kolač i dodajte ukrase od posebno odvojenog testa.

Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 45 minuta, dok ne dobije zlatnu koricu.

Poseban je doživljaj kada se kolač mesi zajedno sa decom – tada on postaje prva lekcija o tradiciji i veri.

Žito – sećanje na pretke i simbol večnog života

Kuvano žito, ili koljivo, sprema se u znak sećanja na preminule pretke i nosi duboku simboliku života, smrti i vaskrsenja. Osnovni sastojci su: pšenica, šećer, orasi i cimet, a nekad se dodaje i vanila ili karanfilić.

Žito se sprema dan ranije, kuva se do potpune mekoće, zatim se melje ili sitni i meša sa ostalim sastojcima. Prilikom osvećenja, sveštenik ga posipa vinom i blagosilja. Žito se nudi svima koji dođu na slavu – to je čin zajedništva i poštovanja prema precima.

Krsna slava – duhovni stub srpskog identiteta

Krsna slava je jedinstveni običaj u svetu, nasleđen po muškoj liniji, koji čuva porodični identitet. Slavski kolač i žito su njena srž – oni povezuju prošlost, sadašnjost i budućnost. Danas, kada se slava sve češće organizuje u restoranima, ovaj ritualni deo se ne sme zaboraviti. Jer on nije forma – on je suština.

POVEZANE VESTI
peglana kobasica

Kako se pravi peglana kobasica: receptura i tradicija pirotskog kraja

Gastronomija

14:00

1 oktobar, 2025

Peglana kobasica potiče iz Pirota i okolnih sela, a vekovima je bila način da se meso sačuva tokom zime bez zamrzivača i aditiva. Nastala je u stočarskom kraju gde se cenilo da hrana bude prirodna, snažna i dugotrajna. Danas je ovaj specijalitet postao zaštićena oznaka geografskog porekla i ponos pirotskog kraja.

Tagovi:
slavski kolač žito

Komentari(0)

Loading