Sudžuk - Kod nas su čuveni užički, novopazarski, sjenički i kosovski. Koristimo ih i sirove i pržene i pečene.
Ime ovog mesnog specijaliteta – sudžuk – usvojeno je u istom obliku kod nas i u jezicima u regionu i šire (pa tako i bugarskom, grčkom, ruskom, jermenskom i arapskom). Poreklom vodi od srodne turske reči koja znači kobasica.
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Sada pripada svim ovim nacionalnim kuhinjama, a tradicionalno se nam je najverovatnije stigao iz osmanske.
Sastoji od mlevenog mesa (obično govedine, ali i prasetine ili jagnjetine, a u nekim receptima se koristi i konjsko meso, kao u Kazahstanu i Kirgistanu, na primer) i raznih začina, uključujući peskavicu, kim, ruj, beli luk, so i crvenu papriku koji se unose u kobasicu i suše nekoliko nedelja. Sudžuk može biti više ili manje ljut, prilično je slan i ima visok sadržaj masti.
Kod nas su čuveni užički, novopazarski, sjenički i kosovski.
Komentari(0)