Na površini od 20 ari uzgajaju oko 4.000 sadnica maline. Većinu poslova obavljaju sami, dok u vreme rezidbe i berbe angažuju i sezonske radnike.

- Malina je veoma zahtevna kultura. Kada se podigne zasad, mora stalno da se prati, đubri, okopava, kosi i štiti od bolesti. Tokom godine ima mnogo posla i bez primene svih agrotehničkih mera nema ni dobrog roda, kaže Gojko Vukašinović za RINU, koji se proizvodnjom maline bavi od 2014. godine.

Iako ima 72 godine i penzioner je, ne razmišlja o odustajanju od malinarstva. Međutim, smatra da su proizvođači danas u sve težem položaju zbog rasta troškova i neizvesne otkupne cene.

- Prošle godine malina je otkupljivana po ceni od oko 600 dinara za kilogram, dok je ove godine berba počela sa 400 dinara. U međuvremenu su poskupeli gorivo, đubrivo, zaštitna sredstva i radna snaga. Proizvođači ulažu najviše, a često imaju najmanju korist, ističe Vukašinović.

Prema njegovim rečima, rešenje bi moglo da bude formiranje stručne komisije u kojoj bi bili zastupljeni proizvođači, hladnjačari i izvoznici, kako bi se na realan način sagledali troškovi i odredila pravičnija cena maline.

Ovogodišnji rod, kako kaže, obećava, ali su posledice prošlogodišnje suše vidljive na samim biljkama.

- Rodnih grana ima dosta, ali su ostale kratke i slabije razvijene. Prošlogodišnja suša ostavila je trag i na ovogodišnjem rodu. Da je bilo više padavina, prinos bi sigurno bio veći, objašnjava Vukašinović.

Dodatni problem predstavlja i nedostatak kiše tokom ovog leta. U brdskim predelima poput Osoja, bez redovnih padavina ili sistema za navodnjavanje teško je održati zasade u punoj kondiciji.

Njegova supruga Nevenka kaže da rad u malinjaku nije lak, ali da se uz volju i upornost sve može postići.

- Teško jeste, ali kada radiš za sebe drugačije je. Odmoriš kada se umoriš, napraviš pauzu kada ne možeš više i nastaviš dalje. Posao nije lak, ali smo navikli, kaže Nevenka.

Vukašinovići ističu da je iz godine u godinu sve teže pronaći radnike za berbu.

- Najčešće dolaze srednjoškolci i stariji ljudi. Mladih je sve manje. Naš sin je završio Tehnički fakultet u Novom Sadu, tamo živi i radi, ali kada može dođe da pomogne. Danas se mladi uglavnom opredeljuju za druga zanimanja“, kaže Nevenka.

Koliko se berači razlikuju po učinku najbolje pokazuje svakodnevni rad u malinjaku. Dok iskusni radnici mogu da uberu i do 80 kilograma maline dnevno, prosek se kreće između 60 i 65 kilograma, dok ima i onih koji tokom dana uberu svega dvadesetak kilograma.

Uprkos svim izazovima, Vukašinovići ostaju verni malinarstvu. Nadaju se da će otkupna cena tokom sezone rasti i približiti se prošlogodišnjem nivou, čime bi bar delimično bili nadoknađeni manji rod i sve veća ulaganja u proizvodnju jednog od najznačajnijih izvoznih proizvoda Srbije.