OVAKO SE POŠTUJU SRPSKI OBIČAJI I PRENOSE NA NARAŠTAJE Od danas, kreću praznični dani u kojima je porodica na okupu, prašta se i daruju se ukućani
Prema pojedinim predanjima Sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet i upravo od njega zavisi kako će one biti smeštene kad napuste ovozemljski svet.
Za proslavu Svetog Nikole vezuju se brojni običaji koji se i danas poštuju širom Srbije. Velikom prazniku najviše se raduju mališani jer se veruje da je upravo Sveti Nikola zaštitnik dece. U domu Kaplarevića jutro na krsnu slavu jedno je od najlepših, jer Gorana i Nemanja i dalje verno čuvaju srpsku tradiciju i prenose je na njihovo petoro dece.
„Veče pred slavu na nekoliko mesta u kući sakrijemo slatkiše i poklone i ujutru kad se deca probude nađu ih. Tako je bilo i ove godine, bili su tako nestrpljivi i svi su se probudili veoma rano i krenuli u potragu. Sitnije slatkiše su brzo pronašli i već pojeli, ali za krupnije poklone ipak su se malo više namučili. Još uvek veruju da im je Sveti Nikola tokom noći ostavio poklone na skrivena mesta, jer su bile dobre i poslušne devojčice tokom čitave godine“, rekla je za RINU, Gorana Kaplarević.
Slavu Svetog Nikolu prihvatio je veliki broj Srba, jer se verovalo da je činio velika čuda dok je bio živ, ali i nakon što se upokojio, do njegovih moštiju u Grčkoj su stizali putnici namernici iz celog sveta, kako bi se izlečili. Verujući da će biti i njihov zaštitnik, brojne srpske porodice slave ovog velikog sveca.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
Možda vas zanima:
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Čudo prirode i dalje živi u samom centru Čačka i to u zatvorenom prostoru: Fascinatni fikus slavi 54. rođendan, žene čekaju u redu da uzmu pelcer ove biljke
Čačanski Kulturni centar ovih dana vrvi od ljudi – ne zbog neke predstave ili koncerta, već zbog rezidbe čuvenog fikusa starog 54 godine. Ovaj impozantni fikus, posađen pre tačno 54 godine, trenutno se nalazi u fazi rezidbe, a građani imaju priliku da dobiju deo ove legendarne biljke. Fikus iz Doma kulture već godinama slovi za najveći primerak ove vrste u zatvorenom prostoru na Balkanu, a dimenzije su mu impresivne, pa visina dostiže oko 8 metara, krošnja se prostire na oko 45 metara dužine, sa širinom između 5,5 i 6,5 metara.
„Živeo je u 4. veku, rođen je u bogatoj grčkoj porodici i od rane mladosti bio je veliki borac za hrišćanstvo. Jedno vreme nije bio u milosti cara Dioklecijana koji ga je progonio, ali ga je car Konstantin pomilovao i Sveti Nikola nastavio je svoju misiju i širio veru. Činio je velika čuda i dobra dela, nagrađivao poštene ljude i darivao ih poklonima . Svoja dobročinstva nije činio javno i upravo zbog toga je u našem narodu ostao običaj da se uoči slave skrivaju slatkiši u cipelice na prozoru ili oko ognjišta“, kaže etnolog Snežana Ašanin.
Veruje se da je Sveti Nikola i zaštitnik moreplovaca, pa je veliki broj crkava koje se nalaze na obalama Jadranskog i Sredozemnog mora posvećeno upravo ovom svetitelju.
„Prema pojedinim predanjima Sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet i upravo od njega zavisi kako će one biti smeštene kad napuste ovozemljski svet. Slava pada u doba Božićnog posta i trpeze su uvek posne, a u srpskom narodu upravo od danas, kreću praznični dani u kojima je porodica na okupu, prašta se i daruju se ukućani“, rekla je Ašanin.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Svetski magazin izdvojio 11 najboljih mesta za posetu u Srbiji: Raj su za oči i dušu, a ništa nije daleko!
Srbija je zemlja bogate istorije, netaknute prirode i živopisnih gradova
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Šta se seje i sadi u aprilu: Proleće je stiglo, vreme je za cveće!
Zvanično je stiglo proleće. Vreme je da se vratite baštovanstvu. Ovaj mesec u bašti možete da posejete: grašak, šargarepu, luk, salatu i praziluk. Rasadite blitvu, kupus, karfiol, kelerabu.
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Komentari(0)