IZNENADIĆETE SE KO SU Ovo su imena najpoznatijih Cincara ovih prostora
Cincari su jedna od najpoznatijih skupina Vlaha ili Aromuna. Potomci su romaniziranih tračkih skupina koja se do danas uspela donekle sačuvati na istočnom Balkanu.
Cincari su izvorno polunomadski ili nomadski narod koji je posedovao velika stada ovaca.
Njihovo glavno gradsko središte bilo je planinski grad Moskopolje (vlaški Moscopole) u Makedoniji, osnovan početkom 14. stoleća kao zimsko prebivalište čobana na 1.200 metara visine.
Grad se održao sve do njegovog uništenja od strane Turaka 1788. i ponovno 1821. godine.
Cincari su se razbežali iz svog grada, za koji se kaže da je imao 12.000 kuća.
Cincari su romanski narod koji živi na Balkanu, nema svoju državu, a ime su dobili zbog njihovog izgovora broja “5” - “cinc” umesto “ćinć” (po dako-vlaškom jeziku).
Naseljavaju Grčku, Albaniju, Makedoniju i Bugarsku, a veliki broj se doselio sa pomenutih područja u Srbiji i Rumuniji.
Iako ne čine kompaktne zajednice nigde u zemlji, žive raštrkano po njoj, a posebno u gradovima kao što su Knjaževac, Pančevo, Smederevo, Beograd i Niš. Prema podacima iz 2022. godine, u Srbiji se 327 stanovnika izjasnilo kao etnički “Cincari” (Aromuni).
Jezik Cincara nastao je iz latinskog i član je romanske skupine jezika.
Najstariji pisani dokument na ovom jeziku datira iz 1731. godine i radi se o natpisu na jednoj ikoni.
Cincari su danas narod koji nestaje. Iako su se helenizirali na području Grčke, još uvek su veoma aktivni u očuvanju svog identiteta u Srbiji. Važno je napomenuti da prave Cincare ne treba brkati s ostalim vlaškim skupinama koje takođe postoje na Balkanu.
Ovi Cincari su ostavili dubok trag u istoriji Srbije i obližnjih balkanskih zemalja
Jedan od najpoznatijih savremenih Cincara je poznati glumac Taško Načić.
Tragično poginuli makedonski pevač Todor Proja, poznatiji kao Toše Proeski, takođe je bio Cincar.
Mihajlo Pupin
Rođen je 9. oktobra 1854. godine u Idvoru, naselju u Južnobanatskom okrugu, a preminuo je 12. marta 1935. godine. Pupin je bio srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, a Pulicerovu nagradu je dobio 1924. godine za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka".
Jovan Sterija Popović
Rođen je u Vršcu 1806. godine, gde je i umro 1856. godine. Bio je srpski pisac, dramaturg i pravnik. Sterija je ostavio značajan trag u srpskoj književnosti i kulturi, a njegova dela su i danas popularna. Njegova komedija “Pokondirena tikva” je jedno od najpoznatijih dela srpske književnosti.
Osim nabrojanih, mnogi drugi znameniti ljudi takođe su bili poreklom Cincari, uključujući Petra Ička, Nikolu Pašića, Branislava Nušića (Alkibijad Nuša), Simonu Halep i mnoge druge.
Cincari su stvarali urbanu kulturu Balkana, ustanovili gradsku nošnju na ovim prostorima i imaju značajne doprinose u različitim oblastima.
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Milica je sa 20 godina abortirala i nikom ništa nije rekla: A onda joj se jednog dana javio Sveti Vasilije Ostroški, posle toga nikad više nije bila ista
Milica je doživela pravo čudo na Ostrogu, posle toga više nikad nije bila ista
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Komentari(0)