POSAO KOJI JE proglašen NAJSTRESNIJIM na svetu: U Srbiji sve manje mladih želi da ga radi, evo i zašto
Upravo zbog ovog faktora češće posežu za alkoholom i cigaretama.
Brzo vreme u kom živimo svakodnevno sa sobom donosi i određenu količinu stresa, a nezostavno je i nerviranje na poslu. Svakom je svoja muka najteža, pa će često vaši sagovornici reći kako je njihov posao upravo najstresniji.
Ipak, istraživanje koje je trajalo punih 17 godina, kojim je obuhvaćeno 136.000 ispitanika različitih profila pokazalo je da je ipak najstresniji posao - posao konobara. Dejan Nikolić ovim poslom se bavi godinama, i da - slaže se sa rezulatatima ovog istraživanja.
Foto: Rina
- Posao konobara težak je i psihički, ali i fizički. Imate tu smenu koju morate da odradite sa ancerom u rukama i sve vreme ste uglavnom na nogama. U objekat dolaze razni gosti, naravno većina ih je ljubazna i fino vaspitana, ali ima i onih koji su pod dejstvom alkohola ili narkotika, psihički nestabilni. Neki ne žele da idu kući. Sa svim tim konobar mora da izađe na kraj. Da sve "hendluje" i da sve u lokalu bude u redu, kaže za RINU Dejan.
Možda vas zanima:
Sve više mladih u Srbiji započinje ovaj biznis! Ne zahteva mnogo ulaganja, a donosi masnu zaradu!
Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrede doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Možda vas zanima:
Sve više mladih u Srbiji započinje ovaj biznis! Ne zahteva mnogo ulaganja, a donosi masnu zaradu!
Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrede doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Možda vas zanima:
Sve više mladih u Srbiji započinje ovaj biznis! Ne zahteva mnogo ulaganja, a donosi masnu zaradu!
Proizvodnja cveća u valjevskom kraju postaje sve aktuelnija i veoma unosan posao. Mnogima cvećarstvo često iz hobija prerasta u osnovno zanimanje, dok popularizaciji ove grane poljoprivrede doprinosi mogućnost proizvodnje na manjim površinama uz postizanje dobrog profita.
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Da li zbog težine posla, ili možda ne tako dobre zarade naš sagovornik otkriva da je danas jako teško naći konobara uopšte, a tek onog dobrog - to je već nemoguća misija. Mladi se sve ređe odlučuju da rade u ovoj karici ugostiteljstva.
- Plata konobara u Srbiji kreće se od nekih 50.000 do 60.000 dinara. Dosta konobara se odlucuje da radi samo veselja, jer su tu dnevnice do 60 eura a radi se samo vikendom. Dosta njih se povlači iz posla. Konobar ora pre svega da bude ljubazan, sa prijatnim pristupom prema gostu, ali i da bude brz kako se na uslugu ne bi dugo čekalo. Sve to utiče da posao bude jako stresan i to će moje kolege potvrditi. Tako da ne čude rezulatati pomenutog istraživanja, dodaje Dejan.
Takođe, prema istraživanjima konobari usled stresa doživljenog na poslu imaju 58 odsto veći rizik od srčanog i moždanog udara, a neretko upravo zbog ovog faktora češće posežu za alkoholom i cigaretama.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)