U Jugoslaviji su se jele najbolje viršle na svetu, a pred crvenim kioskom čekalo se u redu
Stariji među nama možda se još uvek sećaju da su se sredinom ’50-ih u Beogradu pojavili drveni kiosci u kojima su se prodavale barene viršle sa senfom u kiflama ili malim, ovalnim zemičkama.
Kiosci su bili postavljeni na mestima sa najvećom frekvencijom građana – na Tašmajdanu, na Trgu republike, Terazijama… Vrlo brzo nijedan odlazak u bioskop ili sastanak sa društvom nije mogao da prođe bez „viršle u zemički“ – domaće preteče hot-doga.
Ipak, prava revolucija nastupila je sedamdesetih sa dolaskom, danas legendarnog, „crvenog kioska“!
Sve je počelo kada je 1967. godine na konkursu za „Beogradski kiosk“ – mali objekat koji bi radio kao prodajno mesto, pobedio mladi slovenački dizajner Saša Mahtig sa svojim projektom „K67“. Kiosk po njegovom projektu patentiran je iste godine (otuda i ono „67“ u nazivu“) i uskoro je postao jedan od simbola Jugoslavije. Dizajn se smatrao toliko revolucionarnim da je bio izložen i u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku – MOMA.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
U Beogradu, čuveni PKB tj. Poljoprivredni kombinat Beograd u ove kioske rešio je da smesti svoju „hranu za poneti“ i – legenda je rođena!
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ovo su postala kultna mesta u prestonici. PKB kiosci bili su jarko crvene boje, a na njima je belim slovima bilo ispisano samo „Viršle u zemički“. Jednom kada je krenula prodaja, druga reklama nije im ni bila potrebna!
To je prizor koji pamti skoro svaki Jugosloven – u kioscima radnice u plavim bluzama i belim kapama, iz šerpi sa vrelom vodom vade mirisne viršle i ubacuju ih u zemičke rasečene na pola. Gladne mušterije koje ponekada i u redu čekaju ispred kioska pitaju samo jednu reč: „Senf?“
Osim viršli, u „crvenim kioscima“ bilo je moguće kupiti u ljutkastu kobasicu i sve to, po želji, zaliti jogurtom. Tako je Beograd dobio svoj prvi „lanac brze hrane“.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
ŽENE NEMANJIĆA: Bile su svetice i grešnice, voljene i nevoljene, ali istorija ih PAMTI po ovome!
Retko su se udavale iz ljubavi, već su to bili politički brakovi sa Nemanjićima. Gotovo sve su bile strankinje osim kneginje Milice, a dolazile su iz Vizantije, Bugarske, Mađarske, Francuske...
Zašto su banane u marketima ponekad MOKRE
Da li ste ikada primetili da su neke banane u trgovini vlažne? Možda ste pomislili da je to deo skladištenog procesa ili da su upravo isporučene. No, taj sitni detalj mogao bi da znači puno više nego što mislite. Da li je reč samo o kondenzaciji ili nečemu što nikako ne želite na svom tanjiru?
TAJANSTVENO BLAGO POPA MARTINA: Legenda o tajnom bogatstvu za kojim se i danas traga u Srbiji! Arkan ga tražio helikopterom
Dve godine su arkanovci, Državna bezbednost i misteriozni Sicilijanac razgrtali zemlju u jednom niškom selu tražeći zlato.
Bila je prva Srpkinja doktor nauka, a danas joj se ne zna ni grob: Ponižavali je samo zato što je žena, hapsili je i nacisti i komunisti
Pošto je diplomirala čistu filozofiju sa klasičnim jezicima na Beogradskom univerzitetu, Ksenija je odbranila doktorat sa najvišom ocenom. Imala je 28 godina. Za doktorski rad uzela je delo Đordana Bruna i po celoj Evropi tragala za retkim knjigama o njemu. Svoj doktorski rad branila je u komisiji u kojoj je bio i Milutin Milanković.
KAKO BI NAŠI NAJVEĆI PISCI IZGLEDALI DA ŽIVE U SADAŠNJOSTI: Marko je "reinkarnirao" Andrića, Crnjanskog, Njegoša i svi su ŠOKIRANI
Marko Karan, grafički dizajner, "reinkarnirao" je klasike naše književnosti.
Komentari(1)
Bile su to najukusnije virsle i kobasica sa senfom.!