U Jugoslaviji su se jele najbolje viršle na svetu, a pred crvenim kioskom čekalo se u redu
Stariji među nama možda se još uvek sećaju da su se sredinom ’50-ih u Beogradu pojavili drveni kiosci u kojima su se prodavale barene viršle sa senfom u kiflama ili malim, ovalnim zemičkama.
Kiosci su bili postavljeni na mestima sa najvećom frekvencijom građana – na Tašmajdanu, na Trgu republike, Terazijama… Vrlo brzo nijedan odlazak u bioskop ili sastanak sa društvom nije mogao da prođe bez „viršle u zemički“ – domaće preteče hot-doga.
Ipak, prava revolucija nastupila je sedamdesetih sa dolaskom, danas legendarnog, „crvenog kioska“!
Sve je počelo kada je 1967. godine na konkursu za „Beogradski kiosk“ – mali objekat koji bi radio kao prodajno mesto, pobedio mladi slovenački dizajner Saša Mahtig sa svojim projektom „K67“. Kiosk po njegovom projektu patentiran je iste godine (otuda i ono „67“ u nazivu“) i uskoro je postao jedan od simbola Jugoslavije. Dizajn se smatrao toliko revolucionarnim da je bio izložen i u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku – MOMA.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
Možda vas zanima:
KAKO JE KRALJ ALEKSANDAR DAVAO IMENA SVOJOJ DECI: Ovo dokazuje da je verovao u Jugoslaviju!
Evo kako su se zvala deca kralja Aleksandra i šta je bila glavna ideja
Iza čuvenih balada stare Juge kriju se tragične istinite priče: Jedna je toliko bolna da ćete zaplakati, ova slama srce
Neke od najlepših balada stare Juge koje smo svi obožavali i pevali u glas, a i dan danas ih rado slušamo, temeljene su na istinitim događajima.
U Beogradu, čuveni PKB tj. Poljoprivredni kombinat Beograd u ove kioske rešio je da smesti svoju „hranu za poneti“ i – legenda je rođena!
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ovo su postala kultna mesta u prestonici. PKB kiosci bili su jarko crvene boje, a na njima je belim slovima bilo ispisano samo „Viršle u zemički“. Jednom kada je krenula prodaja, druga reklama nije im ni bila potrebna!
To je prizor koji pamti skoro svaki Jugosloven – u kioscima radnice u plavim bluzama i belim kapama, iz šerpi sa vrelom vodom vade mirisne viršle i ubacuju ih u zemičke rasečene na pola. Gladne mušterije koje ponekada i u redu čekaju ispred kioska pitaju samo jednu reč: „Senf?“
Osim viršli, u „crvenim kioscima“ bilo je moguće kupiti u ljutkastu kobasicu i sve to, po želji, zaliti jogurtom. Tako je Beograd dobio svoj prvi „lanac brze hrane“.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(1)
Bile su to najukusnije virsle i kobasica sa senfom.!