VIC BATE STOJKOVIĆA KOJI SE JOŠ UVEK PREPRIČAVA Kako je to Srbin bio najpametniji i sve nadmudrio (VIDEO)
Replike iz filmova u kojima je briljirao i danas se prepričavaju i izazivaju smeh.
Legenda srpskog glumišta Danilo Bata Stojković ostavio je neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji zbog svoje maestralne glume. Replike iz filmova u kojima je briljirao i danas se prepričavaju i izazivaju smeh.
Među njima je i insert iz filma “Idemo dalje” koji je 1982. godine režirao Zdravko Šotra, a gde Bata priča legendarni vic.
Možda vas zanima:
DUGO ČUVANA TAJNA FILMA "MARATONCI TRČE POČASNI KRUG" Kako je Pavle Vuisić namerno udario Batu Stojkovića i rekao: Ovo sam čekao 20 godina
Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
DUGO ČUVANA TAJNA FILMA "MARATONCI TRČE POČASNI KRUG" Kako je Pavle Vuisić namerno udario Batu Stojkovića i rekao: Ovo sam čekao 20 godina
Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
DUGO ČUVANA TAJNA FILMA "MARATONCI TRČE POČASNI KRUG" Kako je Pavle Vuisić namerno udario Batu Stojkovića i rekao: Ovo sam čekao 20 godina
Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
U ovom filmu igraju i osotale glumačke legende koje više nisu sa nama: Bata Živojinović je bio u koži Nemca Šopenhauera, Dragan Nikolić igrao mladog učitelja– partizana, a Bata Stojković druga Božura – upravnika škole.
Pored njih u filmu igraju i Ena Begović, Pavle Vuisić, Olivera Marković, Slobodan Aligrudić…
U tek oslobođeni gradić u Srbiji dolazi mlad učitelj, partizan.
Priča je, u stvari, dečje sećanje i pamćenje jednog vremena koje je ostavilo duboke tragove u ranjivim mladim dušama čitavih pokoljenja.
Najviše humora u ovoj drami izazvao je upravo Danilo Bata Stojković i to u čuvenoj sceni kada đacima pokušava da ispriča vic u želji da ih oraspoloži.
Vic započinje stereotipnim nabrajanjem:
- Bili jednom u jednom avionu jedan Englez, jedan Francuz i jedan Srbin… - Ali, pošto je obično poenta vica da je Srbin bio najpametniji i sve je nadmudrio, Bata je odmah sa početka prešao na zaključak.
- Ja sad ne znam kako je to bilo…
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)