KRALJICA PLANINE TARE U NESTAJANJU! Stabla u plamenu, ali ova izuzetno retka vrsta još uvek se ne predaje (FOTO/VIDEO)
Endemska vrsta u nestajanju, Pančićeva omorika, prema dosadašnjim naučnim saznanjima smatra se "vrstom katastrofe", što znači da uspeva da opstane samo na ekstremnim staništima gde drugim, konkurentskim vrstama drveća ponestaje snage za obnovu i razvoj.
Međutim, iako je prošlog leta bilo strašno gledati kako u plamenu nestaju predivna staništa omorike smatra se da će kataklizmični uslovi koji su nastali nakon požara stvoriti optimalne stanišne preduslove za prirodnu obnovu Pančićeve omorike na ovim lokaltetima.
Shutterstock/Pančićeva omorika
"Nakon prošlogodišnjih požara ove godine je zabeležen znatno veći broj suvih i oborenih stabala, ali je na pojedinim lokalitetima takođe zabeležen i podmladak Pančićeve omorike. Na sve načine se trudimo da Pančićeva omorika opstane u svom prirodnom staništu, a upravo zbog toga Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske uz podršku devet partnerskih organizacija već punu godinu uspešno implementira projekat „Podrška u restauraciji i konzervaciji najstarije evropske vrste drveća – Pančićeve omorike", rekao je Ranko Milanović iz NP Tara.
Shutterstock/NP Tara
Tačno pre godinu dana, kada je projekat i odobren od strane švajcarske fondacije „Franklinia“, najvrednija staništa Pančićeve omorike su bila pogođena jakim požarima. U dva navrata krajem 2021. godine projektni tim, na čelu sa ekspertima Milanom Matarugom i Đorđijem Milanovićem, je obišao odabrane sastojine Pančićeve omorike i postavio 7 oglednih ploha.
Možda vas zanima:
DOSPELA JE I DO NEMAČKIH NOVINA Ovo drvo su Rimljani koristili za podupiranje rudničkih jama u Bosni (FOTO/VIDEO)
Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.
BEOGRAĐANI POLUDELI ZA PLACEVIMA Smeštena u samom srcu Tare, postala jedna od najtraženijih lokacija u Srbiji
Potražnja za placevima na Osluši ne jenjava, čak i Beograđani menjali asfalt za ovo prirodno prostranstvo
Možda vas zanima:
DOSPELA JE I DO NEMAČKIH NOVINA Ovo drvo su Rimljani koristili za podupiranje rudničkih jama u Bosni (FOTO/VIDEO)
Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.
BEOGRAĐANI POLUDELI ZA PLACEVIMA Smeštena u samom srcu Tare, postala jedna od najtraženijih lokacija u Srbiji
Potražnja za placevima na Osluši ne jenjava, čak i Beograđani menjali asfalt za ovo prirodno prostranstvo
Možda vas zanima:
DOSPELA JE I DO NEMAČKIH NOVINA Ovo drvo su Rimljani koristili za podupiranje rudničkih jama u Bosni (FOTO/VIDEO)
Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.
BEOGRAĐANI POLUDELI ZA PLACEVIMA Smeštena u samom srcu Tare, postala jedna od najtraženijih lokacija u Srbiji
Potražnja za placevima na Osluši ne jenjava, čak i Beograđani menjali asfalt za ovo prirodno prostranstvo
Postavljeni instrumenti imaju cilj da mere temperaturu i vlažnost zemljišta i vazduha. Pored toga pri svakom terenskom obilasku prebrojano je i opisano stanje vegetacije, stabala i podmlatka na oglednim plohama, a sve sa ciljem dugoročnog praćenja.
"Krajem jula 2022. godine projektni tim je obišao postojeće ogledne plohe, preuzeo prikupljene podatke i postavio dodatne instrumente. Takođe, su postavljene i tri dodatne ogledne plohe u NP „Tara“, jedna na lokalitetu Trenice i dve na lokalitetu Studenac. Time je ukupan broj oglednih ploha zaokružen na deset, od čega je šest u Bosni i Hercegovini i četiri u Republici Srbiji", dodaje Milanović.
Rad na terenu su organizovali voditelji projekta ZZKIPNRS (Ana Ćurić, Dragan Kovačević, Darko Jovanić), uz podršku eksperata (Milan Mataruga, Đorđije Milanović) i Centra za životnu sredinu (Aleksandra-Anja Dragomirović). Terenski rad je realizovan uz podršku partnerskih preduzeća i institucija na čijem terenu se nalaze objekti istraživanja: JPŠ „Šume Republika Srpske“ i JP „Nacionalni park Tara“.
U narednom periodu će se pristupiti obradi prikupljenih podataka te kroz naredne dve godine trajanja projekta nastaviti pratiti i analizirati stanje i raditi na povezivanju upravljača staništa Pančićeve omorike, razmeni znanja i preporuka za dugoročno održivo upravljanje ovom vrednom drvenastom vrstom.
Kako da dođete od Beograda do NP Tara pogledajte na sledećoj mapi:
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Komentari(0)