KRALJICA PLANINE TARE U NESTAJANJU! Stabla u plamenu, ali ova izuzetno retka vrsta još uvek se ne predaje (FOTO/VIDEO)
Endemska vrsta u nestajanju, Pančićeva omorika, prema dosadašnjim naučnim saznanjima smatra se "vrstom katastrofe", što znači da uspeva da opstane samo na ekstremnim staništima gde drugim, konkurentskim vrstama drveća ponestaje snage za obnovu i razvoj.
Međutim, iako je prošlog leta bilo strašno gledati kako u plamenu nestaju predivna staništa omorike smatra se da će kataklizmični uslovi koji su nastali nakon požara stvoriti optimalne stanišne preduslove za prirodnu obnovu Pančićeve omorike na ovim lokaltetima.
Shutterstock/Pančićeva omorika
"Nakon prošlogodišnjih požara ove godine je zabeležen znatno veći broj suvih i oborenih stabala, ali je na pojedinim lokalitetima takođe zabeležen i podmladak Pančićeve omorike. Na sve načine se trudimo da Pančićeva omorika opstane u svom prirodnom staništu, a upravo zbog toga Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske uz podršku devet partnerskih organizacija već punu godinu uspešno implementira projekat „Podrška u restauraciji i konzervaciji najstarije evropske vrste drveća – Pančićeve omorike", rekao je Ranko Milanović iz NP Tara.
Shutterstock/NP Tara
Tačno pre godinu dana, kada je projekat i odobren od strane švajcarske fondacije „Franklinia“, najvrednija staništa Pančićeve omorike su bila pogođena jakim požarima. U dva navrata krajem 2021. godine projektni tim, na čelu sa ekspertima Milanom Matarugom i Đorđijem Milanovićem, je obišao odabrane sastojine Pančićeve omorike i postavio 7 oglednih ploha.
Možda vas zanima:
NANA I KAMILICA BILE SU LUKSUZ Momenat kad su Beograđani počeli da koriste lekovito bilje
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
ATRAKTIVAN LOKALITET VREDAN POMENA Staza koja vodi do Vodene pećine pravi je ADRENALINSKI DOŽIVLJAJ (FOTO/VIDEO)
Iako nije poznata kao Tara i Uvac, reka Panjica koja protiče kroz sela u blizini Arilja pravi je turistički biser koji je od strane posetilaca prepoznat tek u prethodne tri godine, kada zbog epidemije korona virusa, beleži rekordnu posećenost.
Možda vas zanima:
NANA I KAMILICA BILE SU LUKSUZ Momenat kad su Beograđani počeli da koriste lekovito bilje
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
ATRAKTIVAN LOKALITET VREDAN POMENA Staza koja vodi do Vodene pećine pravi je ADRENALINSKI DOŽIVLJAJ (FOTO/VIDEO)
Iako nije poznata kao Tara i Uvac, reka Panjica koja protiče kroz sela u blizini Arilja pravi je turistički biser koji je od strane posetilaca prepoznat tek u prethodne tri godine, kada zbog epidemije korona virusa, beleži rekordnu posećenost.
Možda vas zanima:
NANA I KAMILICA BILE SU LUKSUZ Momenat kad su Beograđani počeli da koriste lekovito bilje
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
ATRAKTIVAN LOKALITET VREDAN POMENA Staza koja vodi do Vodene pećine pravi je ADRENALINSKI DOŽIVLJAJ (FOTO/VIDEO)
Iako nije poznata kao Tara i Uvac, reka Panjica koja protiče kroz sela u blizini Arilja pravi je turistički biser koji je od strane posetilaca prepoznat tek u prethodne tri godine, kada zbog epidemije korona virusa, beleži rekordnu posećenost.
Postavljeni instrumenti imaju cilj da mere temperaturu i vlažnost zemljišta i vazduha. Pored toga pri svakom terenskom obilasku prebrojano je i opisano stanje vegetacije, stabala i podmlatka na oglednim plohama, a sve sa ciljem dugoročnog praćenja.
"Krajem jula 2022. godine projektni tim je obišao postojeće ogledne plohe, preuzeo prikupljene podatke i postavio dodatne instrumente. Takođe, su postavljene i tri dodatne ogledne plohe u NP „Tara“, jedna na lokalitetu Trenice i dve na lokalitetu Studenac. Time je ukupan broj oglednih ploha zaokružen na deset, od čega je šest u Bosni i Hercegovini i četiri u Republici Srbiji", dodaje Milanović.
Rad na terenu su organizovali voditelji projekta ZZKIPNRS (Ana Ćurić, Dragan Kovačević, Darko Jovanić), uz podršku eksperata (Milan Mataruga, Đorđije Milanović) i Centra za životnu sredinu (Aleksandra-Anja Dragomirović). Terenski rad je realizovan uz podršku partnerskih preduzeća i institucija na čijem terenu se nalaze objekti istraživanja: JPŠ „Šume Republika Srpske“ i JP „Nacionalni park Tara“.
U narednom periodu će se pristupiti obradi prikupljenih podataka te kroz naredne dve godine trajanja projekta nastaviti pratiti i analizirati stanje i raditi na povezivanju upravljača staništa Pančićeve omorike, razmeni znanja i preporuka za dugoročno održivo upravljanje ovom vrednom drvenastom vrstom.
Kako da dođete od Beograda do NP Tara pogledajte na sledećoj mapi:
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Gde je grob Draže Mihailovića? Misterija stara osam decenija ne prestaje da intrigira
Dragoljub Draža Mihailović bio je čuveni četnički vojvoda koga su posle Drugog svetskog rata streljali komunisti.
Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
Ovo je prva stvar koju đavo govori kad uđe u čoveka, nikako to ne izgovarajte: Otac Predrag upozorava
Otac Predrag Popović poznat je kao neko čije se reči, razmišljanja i stavovi veoma cene i sa pažnjom razmatraju među vernicima, ali i brojnim poštovaocima njegovog lika i misli koje rado deli sa pratiocima i prijateljima na Fejsbuku i Jutjubu.
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Komentari(0)