MOŠTI SRBINA U MANASTIRU USRED PUSTINJE Tu je naš prvi psaltir, ćirilični zapisi, srpski igumani i monasi koji su manastir čuvali, brojni darovi naših kraljeva i vladara
Manastir Svete Katarine je sagrađen na mestu ispod Sinajske gore, u Egiptu, gde se prema Starom zavetu Gospod obratio proroku Mojsiju oko 1400. godine pre Hrista, kod nesagorive kupine.
Godine 330. na ovom mestu carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog (srpskog porekla prim. aut.), podigla je kapelu posvećenu Bogorodici. Uz ovu kapelu odlukom cara Justinijana I (rođen u selu pored Leskovca), (527-565), i carice Teodore, gradi se crkva, trobrodna bazilika od crvenog granita kojim obiluju sinajske planine.
Vekovima manastir Svete Katarine čuva brojne srpske tragove. Tu je naš prvi psaltir, ćirilični zapisi, srpski igumani i monasi koji su manastir čuvali, brojni darovi naših kraljeva i vladara.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotile lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Međutim, jedne mošti smeštene na sredini prostorije posebno privlače pažnju svih.
U pitanju su mošti starca Stefana, Srbina koji se upokojio sedeći na maloj stolici sa brojanicom u ruci.
Kako se predstavio Gospodu, tako je i položen u stakleni sanduk, držeći brojanice i sedeći na hoklici 580. godine.
Izvor: opanak, svetijovanpreteca
Komentari(0)