DVORAC KOJI SU SRBI MRZELI Narod ga je sagradio za Obrenoviće, koji nikada u njemu nisu prespavali, ali ih je stigla NARODNA KLETVA
Napaćeni i osiromašeni narod Rudničko-takovskog okruga skoro dve godine je danju i noću bio teran da radi na podizanju najomraženijeg dvorca u Srbiji kako bi što pre bio predat na poklon Dragoj i Aleksandru Obrenoviću. Kraljevski par nikad nije ni prenoćio u njemu, a onda je dvorac spaljen do temelja.
Tadašnji načelnik Rudničkog okruga Svetozar Šurdilović pokrenuo je inicijativu 1899. godine da se ovo zdanje podigne o trošku naroda nadajući se da će tako steći poseban ugled i privilegije kod kraljevskog para, naročito kod kraljice Drage koja je poreklom iz tog kraja. Naterani seljaci i neimari su se prihvatili posla, dovozio se kamen i pesak s Morave, kreč iz Dragačeva, građa sa Zlatibora...
Strašne kletve pale na kralja, dvor...
- Narod je teran i danju i noću. I majstori su na smenu radili sve dok se taj pusti dvorac nije završio. Strašne kletve su tada pale na kralja, njegovu porodicu i taj dvor, kao i na sve one koji su odobravali da se on zida - zapisao je u svom dnevniku tamošnji paroh Stanojlo Kovačević. Uz svu muku ovaj trospratni letnjikovac je podignut stotinak metara od čuvenog Takovskog grma. Prema narodnom predanju, tokom gradnje dvorca je udario grom i srušio Takovski grm, pod kojim je Miloš podigao Drugi srpski ustanak što je, kako se priča, bio loš znak za Obrenoviće.
Možda vas zanima:
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Obrenovići mu nikad nisu oprostili izdaju, a bio je gospodar iz senke: Svi ste za njega čuli, ali da li znate ko je
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
Možda vas zanima:
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Obrenovići mu nikad nisu oprostili izdaju, a bio je gospodar iz senke: Svi ste za njega čuli, ali da li znate ko je
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
Možda vas zanima:
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Obrenovići mu nikad nisu oprostili izdaju, a bio je gospodar iz senke: Svi ste za njega čuli, ali da li znate ko je
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
Izgrađen narodnim "kulukom" za nepune dve godine, dvorac u Takovu je predat na korišćenje poslednjim Obrenovićima na Malu Gospojinu 1901. godine. Tog dana je priređen svečani doček i predaja ključeva, pa se od ranog jutra okupila masa naroda i velikodostojnika, ali prošlo je dosta vremena dok topovi nisu počeli da gruvaju u čast kralja i kraljice.
vikipedija
Posle svečanog ručka zdanje potpuno zapušteno
U dvorcu je bio priređen ručak o kakvom je siroti narod dugo pričao i prepričavao. Predveče, sa prvim mrakom, a na iznenađenje mnogih, Draga i Aleksandar su sa svojom svitom krenuli za Beograd. Osećalo se razočaranje što kraljevski par nije želeo ni da prenoći svom novom velelepnom zdanju. Tako je odmah posle svečane predaje dvorca, on ostao prazan.
Trospratna građevina "švajcarske spoljašnjosti i šumadijske unutrašnjosti", vrlo brzo je ostala sama i zapuštena te je počela da propada. Kralj i kraljica nikad više nisu posetili ovaj dvorac, a nije prošlo mnogo do 29. maja 1903. godine kada su ubijeni.
Ubrzo je celokupno pokućstvo, za koje se procenjuje da je sadržalo oko 2.500 vrednih predmeta, razgrabljeno, prodavano i preprodavano pa su se tako sva pokretna imovina kao i nakit namenjen kraljici Dragoj našli u vlasništvu mnogobrojnih ustanova i privatnih lica.
Razgrabljen nameštaj, nakit i pokućstvo
Naš poznati umetnik Mileta Prodanović, kao deo porodičnog nasleđa poseduje jednu šoljicu sa monogramom Obrenovića iz ovog ukletog dvora.
- Krajem 19. veka lokalne vlasti u Takovu su odlučile da se umile tadašnjem vladajućem paru i prvoj srpskoj kraljici Dragi Mašin, tako da su seljaci na kuluk sazidali dvor. Onda je za njihove pare kupljeno i nešto nameštaja i pokućstva u Beču, pa možete zamisliti koliko su ti ljudi mrzeli taj objekat. Godine 1903, kada je dinastija sišla s istorijske scene, seljaci su spontano zapalili dvor. Požar je ugašen, a 1905. bila je aukcija preostalih predmeta. Moj pradeda kupio je deo nameštaja, a kada se 1957. moja majka udala, svekrva joj je poklonila poslednju preostalu šoljicu sa kraljevskim monogramom - ispričao je za "Blic" Mileta Prodanović.
Zaboravljen i ogoljen, dvorac je 1917. tokom Velikog rata stradao u požaru i skoro potpuno nestao sa lica zemlje, da bi bio dokrajčen u Drugom svetskom ratu 1943. godine.
Danas se u Muzeju rudničko-takovskog kraja naleze neki eksponati za koje se pouzdano zna da su bili sastavni deo inventara Takovskog dvorca.
"Radi se o 14 predmeta smeštenih u posebnom kutku stalne milanovačke postavke. Deo bogato dekorisanog escajga izrađen od punog srebra i šimširovog drveta, zatim porcelanski tanjiri sa monogramom Aleksandra Obrenovića, okrugla i floralno ornamentisana zelena činija za voće, odnosno četiri veoma elegantne staklene čaše. Istovremeno, masivna drvena stolica, sa kožnim naslonom, i skladnim rukohvatom, izrezbarena i ukrašena četvorostrana škrinja sa poklopcem, kao i veoma luksuzan mnogodelni luster od mesinga, sa središnjim kobaltnim delom „plitke“ površine, upotpunjavaju priču o letnjikovcu, koji spletom raznih okolnosti nikada nije zasijao onako kao je to u momentu njegovog nastajanja bilo zamišljeno", navode iz Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Inače, trenutno je u planu rekonstrukcija ovog letnjikovca slavne srpske dinastije, a procena je da bi radovi mogli da koštaju oko 5 miliona evra. navodno će ceo kompleks osim samog dvorca sadržati parkovske površine, veštačko jezero sa svim sadržajima koji bi mogli da privuku turiste. Ideja je da dvorac bude polurezidencijalnog karaktera, da se u njemu primaju zvanice od najvažnijeg državnog interesa, dok bi drugi deo dvorca bio otvoren za posetioce.
SRPSKA SNAJA IZ ZAMBIJE: Opisala svoj prelazak u pravoslavlje
Patricija Kaunda iz Zambije pre nekoliko godina zaljubila se u mladića iz Srbije, a zbog njega se doselila u našu zemlju, pa čak i promenila veru.
Šapat vetrova: Da li ste znali šta znači kad Košava duva?
U narodnoj tradiciji Srbije, vetar nije bio samo meteorološka pojava – bio je znak, poruka i povod za običaje. Prvi jaki vetrovi u godini, naročito oni koji duvaju u februaru i martu, smatrani su nagoveštajem promena i nosili su duboku simboliku. Neki su im čak pridavali osobine duhova prirode, bića što donose poruke sa sveta iznad i ispod zemlje.
Kad dan nije samo svetlo: Tajna bele i crne polovine godine
Davno pre nego što su se u selima Srbije poštovali zvanični kalendari, postojala je podela godine koja je bila duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Ljudi su govorili o "belim danima" i "crnim danima", ne misleći na boje, već na ritam života, prirode i svetlosti.
UMIRAO SAM A ONDA SE POJAVILA SVETA PETKA: Zbog ispovesti Miodraga iz BG ateisti su počeli da veruju
Pоštо sаm biо u јаkо lоšеm stаnju, žеlео sаm dа dоbiјеm vоdu Svеtе Pеtkе.
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
Komentari(0)