PRESTONI KRST KRALJA MILUTINA Zbog svoje lepote, a i u iščekivanju povratka moštiju, krst je nazvan krstom Svetorodnoga Kralja Stefana Uroša Drugog Milutina (FOTO)
Povodom slave manastira Banjska, Sv. Arhiđakona Stefana, avgusta meseca 2007. god, obnovljena je tradicija imenovanja slavskog domaćina, tako da je za sledeću 2008. godine episkop Artemije predao slavski kolač gosp. Dejanu Radojeviću iz Kosovske Mitrovice.
Tom prilikom gosp. Radojević je darivao manastirsku riznicu prelepim filigranskim prestonim krstom za čiju izradu je utrošeno 2 kg čistog srebra, 33 prirodna bisera, 25 granata i 50 korala. Krst je visok 51 cm. Krst je rad poznatog srpskog srebrodelca, Gorana Ristovića — Pokimice iz Kraljeva, i vrhunski je izveden tehnikom srednjovekovnog prizrenskog filigrana.
Zbog svoje lepote, a i u iščekivanju povratka moštiju, krst je nazvan krstom Svetorodnoga Kralja Stefana Uroša Drugog Milutina.
vikipedija/Škrinja za krst
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Krst je smešten u drvenu škrinju dimenzija 59 cm X 39 cm X 24 cm koja je sa spoljne strane ojačana kovanim gvožđem sa rezom i katancem. Unutrašnja strana škrinje je tapacirana plavim moherom i dekorisana posrebrenim nitnama na spojevima romboidnih polja i po unutrašnjim rubovima. Sam krst je položen na tapaciranu podlogu i pričvršćen sa dva kožna kaiša. Sa unutrašnje strane poklopca koji je takođe tapaciran i dekorisan posrebrenim nitrnama, privezana sa dva kožna kaiša smeštena je ručno ispisana hrisovulja. U poklopcu škrinje nalazi se majstorski rad našeg čuvenog kaligrafa Svetozara Pajića Dijaka iz Novog Sada — hrisovulja dimenzija 100 cm h 30 cm, ručno ispisana na jarećoj koži — pergamentu sa dekorativnim zastavicama i inicijalima.
Na hrisovulji je ispisan uvod u žitije Sv. Kralja Milutina koje je napisao Arhiepiskop Danilo i glasi:
„Vazljubljeni ljubitelji Hrista, evo se sada sprema um slaboga samisla hudoga i smrtnoga tela moga, i hoće da prinese dostojne pohvale onima koji Hrista zavoleše. Ali ne znam kako i gde da nađem reči za to. No najpre spomenuh Boga, i uzveselih se, i onda pripadam ovima koje hoću da pohvalim, i molim se i govorim: Dobri i svemilostivi i najmilosrdniji i nezlobivi Gospode, koji ne želiš smrti ljudima, nego hoćeš da se svi obrate i upute na pokajanje. Koji si rekao u Tvome svetom Evanđelju: Molite se i daće vam se (Mt. 7,7); i opet: Što god uzmolite u molitvi verujući, sve će vam se to dati (Mt. 21,22). Zato i ja molim Tvoje najmilosrdnije čovekoljublje, da mi se da reč za otvaranje usta mojih, darovana mi Tvojim Svetim i Životvornim Duhom. Jer, utvrđivan i urazumljivan Njegovom svedarivajućom blagodaću, moći ću i ja, grešni i ništavni sluga Tvoj, da iskažem neka dela od mnoštva neiskazanih čudesa Tvojih na nama, a takođe i dostojnim rečima da pohvalim ove sluge Tvoje i gospodu moju, koje Tvoja božanska blagodat venča i uzveliči i proslavi iznad mnogih moćnih i slavnih na zemlji.”
Manastir Banjska na mapi:
Izvor: vikipedija
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)