NEKADA SU SE KOD NAS KORISTILE TALJIGE Danas su rado viđen ukras u dvorištima, napunjene cvećem i ukrasnim figurama
Laka zaprežna kola koja obično vuče jedan konj i služe za prevoz lakšeg tereta
Zaprežna kola su drveno vozilo na četiri točka osmišljeno tako da ga mogu vući životinje.
Poznato je da su se koristila u 1. veku pre nove ere i to sa novinama kao što su žice i metalni okviri točkova. Čak i veoma stari primeri imali su osobine poput rotirajuće prednje osovine i klin za osiguranje točka iz osovine. U svom suštinskom obliku zaprežna kola su u upotrebi već oko 2000 godina.
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Tokom 9. veka načinjeno je nekoliko dodatnih poboljšanja kod tela i konstrukcije pa su zaprežna kola istisnula dvokolice kao prevozno sredstvo za putnike i međugradski prevoz. Zbog takve konstrukcije zaprežna kola su bila teža, njihovo kvadrasto telo je bilo puno korisnije za prevoz tereta i poljoprivrednih proizvoda, a zbog četiri točka su bila stabilnija i prijatnija u vožnji.
Zaprežna kola su se prozvodila u različitim veličinama i oblicima, kao i ona za prevoz putnika koja su imale opruge između okvira.
U 16. veku su se pojavile kočije koje su izbacile putnička zaprežna kola. Jedna vrsta zaprežnih kola — conestoga je postala poznata kao teretno vozilo 18. veka, a njen naslednik prerijska škuna je bilo najčešće vozilo koje su koristili američki doseljenici u selidbi na zapad.
Kod nas su se vozile taljige
Teško je zamisliti nekadašnji srpski seoski pejzaž bez taljiga koje truckaju putem, ujarmljenih volova ili konja, domaćina sa naherenom kapom, i mirisom sena koje je uredno naslagano u njima.
Služe i za odlazak u njivu, prenos sena i raznog tereta, a sa nameštenim klupicama korisne su i za odlazak cele porodice na vašare, svadbe, slave.
Po ugledu na fijaker, prednji točkovi su manjeg prečnika. Razmak između prednje i zadnje osovine je 140 cm. Taljige nemaju levče pa se lotre oslanjaju na šipke koje su povezane za prednji i zadnji trap kola. Težina kola je oko 280 kg. Dužina lotri 190 cm. Ova kola, posebno lotre veoma su lepo ukrašena, nacifrana.
Danas su veoma rado viđen ukras u dvorištima, oslikane živim bojama, napunjene cvećem i ukrasnim figurama.
Glagol taljigati se veoma jasno ukazuje na brzinu i udobnost ove vrste prevoza – polako i stići će se.
Izvor: vikipedija, narodnatradicija
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Komentari(0)