HUMOR NA PREPOZNATLJIV PIROTSKI NAČIN U tradicionalnoj kulturi ovog kraja, svadba je običaj koji obavezuje učesnike na najsmelije šale (VIDEO)
Šala u pirotskom kraju je za najsmelije i najdarovitije šaljivdžije i pamte je kao posebnu dragocenost
U tradicionalnoj kulturi pirotskog kraja svi rado prihvataju šalu i vesele ljude (šala je od Bóga ostála.) Šalu je Bog za čoveka ostavio. (Men da mi néje sméjat, odávna bi umrlá.). I trude se da im svaka šala bude primerena prilici (Čovék móra da znáje kojé za kudé je i za kadá je.) i čoveku (Nemáj šálu sas budálu. Kogá mlógo ne poznávaš, ne zakáčaj ga mlógo.), a onoga ko izgubi meru u šali, opomenu (Tóva néje za týva.) ili ga oštrije prekore (Kadá bi znal kojé za kudé je, ne bi mlatil ko prázna vodenica.).
Šala ne sme da bude podrugljiva i zla (Ne šegýj se da te ne stigne.) ili bestidna i ponižavajuća za bilo koga od prisutnih (Tája alá ismeši ženéte, pobégoše.). Smeh obnavlja prirodnost u odnosima između ljudi.
Jedan takav primer se desio za obeležavanje zlatne svadbe u Pirotu. Prijatelj ovog starog para se našalio da bi bilo lepo da imaju još dece:
Možda vas zanima:
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
OBIČAJI VEZANI ZA ROĐENJE DETETA KOD VRANJANACA Većina se vremenom menjala i gubila, a neki od njih su opstali i do danas (VIDEO)
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
Možda vas zanima:
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
OBIČAJI VEZANI ZA ROĐENJE DETETA KOD VRANJANACA Većina se vremenom menjala i gubila, a neki od njih su opstali i do danas (VIDEO)
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
Možda vas zanima:
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
OBIČAJI VEZANI ZA ROĐENJE DETETA KOD VRANJANACA Većina se vremenom menjala i gubila, a neki od njih su opstali i do danas (VIDEO)
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
Možda vas zanima:
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
OBIČAJI VEZANI ZA ROĐENJE DETETA KOD VRANJANACA Većina se vremenom menjala i gubila, a neki od njih su opstali i do danas (VIDEO)
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
Možda vas zanima:
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
OBIČAJI VEZANI ZA ROĐENJE DETETA KOD VRANJANACA Većina se vremenom menjala i gubila, a neki od njih su opstali i do danas (VIDEO)
Kod srpskih seljaka na vranjskom gravitacionom području postoji dosta verovanja i običaja o rođenju, novorođenčetu i porodilji.
U sredinama koje visoko cene i koriste šalu, kakve su Gornji Visok, dolina Jerme i šira okolina Babušnice, gotovo da nema licemerja, lažnih odnosa, lažnih autoriteta i lažnih vrednosti, a nema ni agresivnosti, snishodljivosti, ogovaranja, sebičnosti, straha od nepoznatih osoba i tuđih vrednosti, i nema nesnalaženja među ljudima. Tamo se šale najsmelijih i najdarovitijih šaljivdžija pamte kao posebna dragocenost, brzo se šire i stižu do svakog u čitavom kraju, dok je u ostalim delovima pirotskog kraja sklonost prema šali na širem prostoru manje izražena i zavisi od seoske ili porodične tradicije i ličnih sklonosti.
I paradoks je, a možda i nije, da je sklonost ka šali obrnuto srazmerna sa ugodnim životom, pa je najviše ima tamo gde su muka i patnja česte i izrazitije, i gde se dosetljivost i duh visoko cene. Veseli pristup ljudima, ma kakvi da su, i veseli pristup životu, ma kakav da je, obnavlja duh i snagu, pojačava motivaciju i socijalni imunitet, olakšava međusobno praštanje i usmerava ličnost ka druženju i međusobnom pomaganju, pa oni koji su naklonjeni šali i koji podstiču veselost u svakoj prilici, ređe od ostalih imaju trenutke praznine i beznađa.
BONUS VIDEO:
Izvor: Dragoljub Zlatković, nbpi
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Komentari(0)