Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
Shutterstock
Otvorena je početkom 1968. godine. Roba je od prvog dana bila pod stručnim nadzorom. Upornošću stručnjaka stigla je u Beograd. Bila je snabdevena svim poznatim čajevima. Mogle su da se kupe i razne mešavine. Na rafovima su se nalazili lekovi za razne tegobe. Čaj od žalfije, gorki čaj i čaj za bubrege su samo neki od njih.
Osim što unose novu energiju u kuhinju, oni koji uzgajaju ove biljke znaju da su jako dobre za korišćenje u hrani i da sama briga oko njih predstavlja svojevrsno zadovoljstvo.
Osim što unose novu energiju u kuhinju, oni koji uzgajaju ove biljke znaju da su jako dobre za korišćenje u hrani i da sama briga oko njih predstavlja svojevrsno zadovoljstvo.
Osim što unose novu energiju u kuhinju, oni koji uzgajaju ove biljke znaju da su jako dobre za korišćenje u hrani i da sama briga oko njih predstavlja svojevrsno zadovoljstvo.
Osim što unose novu energiju u kuhinju, oni koji uzgajaju ove biljke znaju da su jako dobre za korišćenje u hrani i da sama briga oko njih predstavlja svojevrsno zadovoljstvo.
Osim što unose novu energiju u kuhinju, oni koji uzgajaju ove biljke znaju da su jako dobre za korišćenje u hrani i da sama briga oko njih predstavlja svojevrsno zadovoljstvo.
Osim što unose novu energiju u kuhinju, oni koji uzgajaju ove biljke znaju da su jako dobre za korišćenje u hrani i da sama briga oko njih predstavlja svojevrsno zadovoljstvo.
U to vreme to je bio pravi trgovinski bum na našem tržištu. Dejstvo čajeva je ispitivano na Medicinskom fakultetu. Svi su pravljeni sa uputstvima iz Švajcarske i SAD. Beograđani su u početku bili sumnjičavi. Mnogi su lekove uzimali u apotekama, čaj im nije padao na pamet. Iz Instituta su stizala iznenađenja svakodnevno. Pojavio se i čaj koji ublažuje dečiju paralizu.
Čaj se prodavao i u tabletama. Domaćice su se oduševile "začinskim tabletama". mogle su da kupe tablete slačice, belog luka i peršuna. Nije više bilo potrebe da donose čajeve sa sela. Iako je biljna apoteka bila hit u Beogradu, ostali delovi zemlje nisu bili zainteresovani. Tada se u "provinciji" lečilo narodnim metodama. Ren je bio za upalu pluća, a mirođija za ljubavne jade.
Shutterstock
Razvoj fitoterapije u Srbiji
Prvi pisani dokumenti o upotrebi biljaka u lečenju, fitoterapiji, sadržani su u manastirskim kodeksima Hodoškom (XIV vek) i Hilandarski (XV i XVI vek).
U XVIII veku Zaharije Stefanović Orfelin u svom delu Veliki srpski travnik 1783. g. opisao je na desetine biljaka i način njihove upotrebe. Vuk Stefanović Karadžić je 1818. g. u Srpskom rječniku objavio veliki broj podataka o upotrebi biljaka u narodnoj medicini.
U XIX veku posebno mesto u izučavanju fitoterapije zauzimaju Josif Pančić, svojim delom Botanika(1868) i Sava Petrović koji je napisao prvu kljigu o rasprostranjenju i upotrebi lekovitog bilja kod nas, Lekovito bilje Srbije (1883). U isto vreme Vladan Đorđević objavljuje Narodna medicina u Srba i Vasa Pelagić priručnik Stvarni narodni učitelj. Ova dela su dosta pomogla popularisanju upotrebe lekovitog bilja.
Početkom XX veka počinje i novo poglavlje u razvoju fitoterapije obeleženo radom Jovana Tucakova (1905—1978) i njegovih saradnika, učenika i sledbenika. Višegodišnji rad u prikupljanju podataka o rasprostranjenju lekovitih biljaka, njihovoj upotrebi u narodnoj medicini kao i laboratorijska ispitivanja njihovih sastojaka postavili su temelje naše fitoterapije. Među mnogobrojnim naučnim i stručnim radovima izdvajaju se Farmakognozija (1948) i Lečenje biljem (1971). Ovaj vrsni naučnik je osnivač Instituta za proučavanje lekovitog bilja Josif Pančić u Beogradu.
Naše fotografije u pasošu retko su među našim najlepšim slikama. Osvetljenje u kabini za fotografisanje u SUP-u nije idealno, a dodatno nam odmaže i to što ne možemo da pokažemo svoje najlepše nasmejano lice.
Vladika Nikolaj Velimirović govorio je da je majka biće najsličnije Bogu, da je njeno žrtvovanje za dete slično Hristovom stradanju za sav ljudski rod. Veliki mislilac i teolog poručio je majkama da uvek na umu imaju i tri važne stvari.
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
Shutterstock
Komentari(0)