Kad su grobari podigli kovčeg u kojem je Vuk Karadžić, zanemeli su od šoka: Ovako je zaista umro srpski velikan
Na sadašnjem grobu Vuka Karadžića stoji datum 30. 9. 1897. zbog razlike između starog i novog kalendara
Na sadašnjem grobu Vuka Karadžića stoji datum 30. 9. 1897. zbog razlike između starog i novog kalendara
Svi motivi u Vukovoj verziji nisu slučajni i inspirisani su životom devojke u siromašnoj patrijarhalnoj porodici
U njegovoj varijanti glavna junakinja zove se Mara, ne ide na bal i ne nosi cipelice, već u papučama nedeljom odlazi na liturgiju u crkvu.
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
Iako je reč o izreci koja je u prošlosti bila veoma rasprostranjena, a i danas se često govori, njeno značenje prilično je mračno i vuče korene iz turskih vremena.
Nešto savršeno je srpska azbuka - jedno slovo za svaki glas , kao ni u jednom jeziku na svetu.
Pišući o raznim običajima Srba u knjizi „Život i običaji naroda srpskoga“ (štampana u Beču u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1867) Vuk St. Karadžić je, između ostalog, u poglavlju „podrijetlo“ pisao i o tome kako su naši stari – Hercegovci, Crnogorci, Srbijanci, Vojvođani, a i mi sa njima, dobijali prezimena
Idemo na zapad domovine, gde je priroda izvajala čudesne krajolike, istorija ispisala junačke podvige, a umovi krojili budućnost. Ka lepojki Drini, braniku i sponi, odvajkada. U postojbinu narodskog govora i današnjeg srpskog jezika i pisma.
Na današnji dan 1864. umro je Vuk Stefanović Karadžić
Uporedo sa prikupljanjem pesama i pripovetki, beležio je i narodne poslovice. Ipak, mitropolit Stratimirović koji se nije slagao s njegovim idejama uspeo je da zaustavi izdavanje zbirke