DA LI STE ČULI ZA SRPSKU VERZIJU PEPELJUGE? Napisao ju je Vuk Karadžić, a ovo su najveće razlike i sličnosti sa "modernom verzijom"
U njegovoj varijanti glavna junakinja zove se Mara, ne ide na bal i ne nosi cipelice, već u papučama nedeljom odlazi na liturgiju u crkvu.
Srpsku verziju bajke o Pepeljugi zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić 1853. u Beču, kao srpsku narodnu umotvorinu, delimično se oslanjajući na prvobitne verzije.
Možda vas zanima:
SRPSKA VERZIJA PEPELJUGE: Zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić, glavna junjakinja se zvala Mara
Svi motivi u Vukovoj verziji nisu slučajni i inspirisani su životom devojke u siromašnoj patrijarhalnoj porodici
NANA I KAMILICA BILE SU LUKSUZ Momenat kad su Beograđani počeli da koriste lekovito bilje
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
Možda vas zanima:
SRPSKA VERZIJA PEPELJUGE: Zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić, glavna junjakinja se zvala Mara
Svi motivi u Vukovoj verziji nisu slučajni i inspirisani su životom devojke u siromašnoj patrijarhalnoj porodici
NANA I KAMILICA BILE SU LUKSUZ Momenat kad su Beograđani počeli da koriste lekovito bilje
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
Možda vas zanima:
SRPSKA VERZIJA PEPELJUGE: Zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić, glavna junjakinja se zvala Mara
Svi motivi u Vukovoj verziji nisu slučajni i inspirisani su životom devojke u siromašnoj patrijarhalnoj porodici
NANA I KAMILICA BILE SU LUKSUZ Momenat kad su Beograđani počeli da koriste lekovito bilje
Lekovito bilje je bilo nedostupno Beograđanima. Nana, kamilica i majčina dušica su bile luksuz. A onda su se u prodavnicama pojavile celofanske kesice sa naznačenom dozom i terapeutskom namenom. Ideja o ovakvoj prodavnici je postojala dugo
U njegovoj varijanti glavna junakinja zove se Mara, ne ide na bal i ne nosi cipelice, već u papučama nedeljom odlazi na liturgiju u crkvu.
Najviše vremena provodi pored vatre i pepela, pa je tako prozvana Pepeljuga. NJena nesreća počinje u trenutku kad joj je u jamu, uz koju je prela, upalo vreteno, zbog čega joj se majka pretvorila u kravu.
Zla maćeha naređuje da se krava zakolje i na prevaru da devojci da jede njeno meso. Nakon spoznaje da je prevarena, Mara se veoma rastuži, ali joj pomoć pružaju kravine čarobne kosti.
Svi motivi u Vukovoj verziji nisu slučajni. Nastala je u siromašnoj patrijarhalnoj sredini, pa je razumljivo što devojka nosi papuče. Liturgija je bila jedna od retkih prilika u kojima je srpska devojka mogla svečano da se obuče, a na kraju maćeha je Maru od princa sakrila pod korito.
Razotkrio ju je petao kada je skočio i glasno zakukurikao. U skladu s narodnim verovanjima, upravo ova domaća životinja najavljuje dan i prestanak delovanja zlih sila. Dobre vile koje pomažu Pepeljugi zamenjuje majka pretvorena u kravu, a i kad je zakolju, Pepeljuga odlazi na njen grob kad god joj je teško.
Inače, u srpskom folkloru obeležje groba voljenih osoba označava mesto spasenja onih koji ostaju da žive. Jasna poruka Vukove verzije ove bajke puna je narodne tradicije, biblijskih, srpskih i narodnih mitova, sa jasnom porukom da dobri ljudi uvek budu nagrađeni.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)