"BUDI DOBRA DA NE BUDEŠ MODRA" Narodne poslovice od kojih se ženama okretao stomak
Uporedo sa prikupljanjem pesama i pripovetki, beležio je i narodne poslovice. Ipak, mitropolit Stratimirović koji se nije slagao s njegovim idejama uspeo je da zaustavi izdavanje zbirke
Vuk Stefanović Karadžić nesumnjivo je jedna od najznačajnijih ličnosti srpske kulture i književnosti s prve polovine 19. veka.
Uporedo sa prikupljanjem pesama i pripovetki, beležio je i narodne poslovice. Ipak, mitropolit Stratimirović koji se nije slagao s njegovim idejama uspeo je da zaustavi izdavanje zbirke. Ipak, 1836. godine u Cetinju je objavljena zbirka „Narodne srpske poslovice“, posvećena vladiki Petru Drugom Petroviću Njegošu. Beleške o narodnim običajima i verovanjima Karadžić je integrisao i u svoj rečnik. Tumačenjima pojedinih reči dodavao je i bogate opise života u Srbiji i okolini. Zato prvi srpski rečnik nije samo veliko leksikografsko, nego i dokumentarno delo.
Sakupljao je srpske narodne pesme i reformisao azbuku i ćirilično pismo, a njegovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, čime je slavenosrpski jezik zamenjen srpskim jezikom. Njegove poslovice prvi put su objavljene u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine, a danas govore o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji.
Možda vas zanima:
STARI SU STALNO KORISTILI OVAJ TRADICIONALNI IZRAZ Zašto nas nešto košta kao Svetog Petra kajgana?
Ovaj izraz uglavnom svi koriste kada hoćemo da kažemo da je nešto prekupo ili da ste nešto pretplatili, a postoje nekoliko anegdota za ovaj izraz
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA! Vuk Karadžić sve objasnio, jedna stvar će vas iznenaditi!
Pišući o raznim običajima Srba u knjizi „Život i običaji naroda srpskoga“ (štampana u Beču u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1867) Vuk St. Karadžić je, između ostalog, u poglavlju „podrijetlo“ pisao i o tome kako su naši stari – Hercegovci, Crnogorci, Srbijanci, Vojvođani, a i mi sa njima, dobijali prezimena
Možda vas zanima:
STARI SU STALNO KORISTILI OVAJ TRADICIONALNI IZRAZ Zašto nas nešto košta kao Svetog Petra kajgana?
Ovaj izraz uglavnom svi koriste kada hoćemo da kažemo da je nešto prekupo ili da ste nešto pretplatili, a postoje nekoliko anegdota za ovaj izraz
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA! Vuk Karadžić sve objasnio, jedna stvar će vas iznenaditi!
Pišući o raznim običajima Srba u knjizi „Život i običaji naroda srpskoga“ (štampana u Beču u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1867) Vuk St. Karadžić je, između ostalog, u poglavlju „podrijetlo“ pisao i o tome kako su naši stari – Hercegovci, Crnogorci, Srbijanci, Vojvođani, a i mi sa njima, dobijali prezimena
Možda vas zanima:
STARI SU STALNO KORISTILI OVAJ TRADICIONALNI IZRAZ Zašto nas nešto košta kao Svetog Petra kajgana?
Ovaj izraz uglavnom svi koriste kada hoćemo da kažemo da je nešto prekupo ili da ste nešto pretplatili, a postoje nekoliko anegdota za ovaj izraz
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA! Vuk Karadžić sve objasnio, jedna stvar će vas iznenaditi!
Pišući o raznim običajima Srba u knjizi „Život i običaji naroda srpskoga“ (štampana u Beču u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1867) Vuk St. Karadžić je, između ostalog, u poglavlju „podrijetlo“ pisao i o tome kako su naši stari – Hercegovci, Crnogorci, Srbijanci, Vojvođani, a i mi sa njima, dobijali prezimena
S obzirom da živimo u 21. veku, za današnja shvatanja, ovo su jeziva poređenja, a ovo su neke od tih izreka:
– Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.
– Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila.
(kaže se za lajavu ženu)
– Do groba: lele! a od groba: ko će k mene!
(kada sahrani muža)
– Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.
– Žena pijanica – gotova bludnica.
– Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.
– Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.
– Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.
– Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.
– Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati.
– Kada žena plače pitaj je šta hoće.
– Lajava žena, često puta bijena.
– Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu.
– Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.
– Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra.
(preti poneki čovek svojoj ženi)
– Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.
Shutterstock
– Opasala se jezikom k’o kuja repom.
(kaže se za lajavu ženu)
– Pruža pogan jezika kao krava posran rep.
(kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)
- Žene su da zbore, a ljudi da tvore
- Žena i zmija se u glavu udaraju.
- Gori je ženski jezik no turska sablja.
- Gde žena buči tu muž muči.
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Prošla je pored njega, ispustila maramicu i pogledala ga spremna za flert: Priča o odnosu Nikole Tesle i slavne glumice
Prvi susret čuvenog naučnika i jedne od najlepših Evropljanki tog vremena prepričava se već duže od veka iako namera glumice da zavede Teslu nije uspela...
Komentari(0)