"BUDI DOBRA DA NE BUDEŠ MODRA" Narodne poslovice od kojih se ženama okretao stomak
Uporedo sa prikupljanjem pesama i pripovetki, beležio je i narodne poslovice. Ipak, mitropolit Stratimirović koji se nije slagao s njegovim idejama uspeo je da zaustavi izdavanje zbirke
Vuk Stefanović Karadžić nesumnjivo je jedna od najznačajnijih ličnosti srpske kulture i književnosti s prve polovine 19. veka.
Uporedo sa prikupljanjem pesama i pripovetki, beležio je i narodne poslovice. Ipak, mitropolit Stratimirović koji se nije slagao s njegovim idejama uspeo je da zaustavi izdavanje zbirke. Ipak, 1836. godine u Cetinju je objavljena zbirka „Narodne srpske poslovice“, posvećena vladiki Petru Drugom Petroviću Njegošu. Beleške o narodnim običajima i verovanjima Karadžić je integrisao i u svoj rečnik. Tumačenjima pojedinih reči dodavao je i bogate opise života u Srbiji i okolini. Zato prvi srpski rečnik nije samo veliko leksikografsko, nego i dokumentarno delo.
Sakupljao je srpske narodne pesme i reformisao azbuku i ćirilično pismo, a njegovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, čime je slavenosrpski jezik zamenjen srpskim jezikom. Njegove poslovice prvi put su objavljene u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine, a danas govore o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji.
Možda vas zanima:
STARI SU STALNO KORISTILI OVAJ TRADICIONALNI IZRAZ Zašto nas nešto košta kao Svetog Petra kajgana?
Ovaj izraz uglavnom svi koriste kada hoćemo da kažemo da je nešto prekupo ili da ste nešto pretplatili, a postoje nekoliko anegdota za ovaj izraz
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA! Vuk Karadžić sve objasnio, jedna stvar će vas iznenaditi!
Pišući o raznim običajima Srba u knjizi „Život i običaji naroda srpskoga“ (štampana u Beču u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1867) Vuk St. Karadžić je, između ostalog, u poglavlju „podrijetlo“ pisao i o tome kako su naši stari – Hercegovci, Crnogorci, Srbijanci, Vojvođani, a i mi sa njima, dobijali prezimena
Možda vas zanima:
STARI SU STALNO KORISTILI OVAJ TRADICIONALNI IZRAZ Zašto nas nešto košta kao Svetog Petra kajgana?
Ovaj izraz uglavnom svi koriste kada hoćemo da kažemo da je nešto prekupo ili da ste nešto pretplatili, a postoje nekoliko anegdota za ovaj izraz
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA! Vuk Karadžić sve objasnio, jedna stvar će vas iznenaditi!
Pišući o raznim običajima Srba u knjizi „Život i običaji naroda srpskoga“ (štampana u Beču u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1867) Vuk St. Karadžić je, između ostalog, u poglavlju „podrijetlo“ pisao i o tome kako su naši stari – Hercegovci, Crnogorci, Srbijanci, Vojvođani, a i mi sa njima, dobijali prezimena
Možda vas zanima:
STARI SU STALNO KORISTILI OVAJ TRADICIONALNI IZRAZ Zašto nas nešto košta kao Svetog Petra kajgana?
Ovaj izraz uglavnom svi koriste kada hoćemo da kažemo da je nešto prekupo ili da ste nešto pretplatili, a postoje nekoliko anegdota za ovaj izraz
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA! Vuk Karadžić sve objasnio, jedna stvar će vas iznenaditi!
Pišući o raznim običajima Srba u knjizi „Život i običaji naroda srpskoga“ (štampana u Beču u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1867) Vuk St. Karadžić je, između ostalog, u poglavlju „podrijetlo“ pisao i o tome kako su naši stari – Hercegovci, Crnogorci, Srbijanci, Vojvođani, a i mi sa njima, dobijali prezimena
S obzirom da živimo u 21. veku, za današnja shvatanja, ovo su jeziva poređenja, a ovo su neke od tih izreka:
– Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.
– Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila.
(kaže se za lajavu ženu)
– Do groba: lele! a od groba: ko će k mene!
(kada sahrani muža)
– Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.
– Žena pijanica – gotova bludnica.
– Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.
– Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.
– Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.
– Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.
– Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati.
– Kada žena plače pitaj je šta hoće.
– Lajava žena, često puta bijena.
– Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu.
– Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.
– Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra.
(preti poneki čovek svojoj ženi)
– Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.
Shutterstock
– Opasala se jezikom k’o kuja repom.
(kaže se za lajavu ženu)
– Pruža pogan jezika kao krava posran rep.
(kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)
- Žene su da zbore, a ljudi da tvore
- Žena i zmija se u glavu udaraju.
- Gori je ženski jezik no turska sablja.
- Gde žena buči tu muž muči.
Žensko ime koje je među najpopularnijim u Srbiji, simbol neustrašivog borca i nesalomive volje
U prevodu sa grčkog jezika, ime Petra označava kamen i stenu, a isto značenje ima i muško ime Petar. Takođe se smatra da svoje varijante ima u i španskom i latinskom jeziku.
Kafa se nikada ne stavlja u ključalu vodu: Svi greše, evo u čemu je tajna omiljenog napitka
Srazmerna količina kafe i vode je ključna, a idealno je sipati 70g kafe na litar vode
Ako želite nikad veći rod paprike ovog leta, pored nje posadite ovu biljku
Paprika se sadi kada dnevne temperature porastu iznad 15°C i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Paprici je potrebno kvalitetno, dobro drenirano zemljište koje će zadržati vlagu. Paprike su izbirljive u pogledu vode, pa održavajte dobar balans vlage u svakom trenutku. Ako ste za početak koristili plodno tlo, vaše paprike bi trebalo da uspevaju bez đubriva tokom cele sezone.
Ove molitvene reči treba da pročita svaka devojka koja želi da se uda: Čitajte je i imaćete prst na ruci!
Potrebno je da se mole svakoga dana
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
Komentari(0)