TESLA KAO BABA VANGA "U modi će biti genetska modifikacija, a uređaje za komunikaciju ćemo nositi u džepu!"
U nekim aspektima se može videti zašto je Tesla „probuđivao antagonizam“.
Možda je bio genije, ali nije bio druželjubiv. Neki od njegovih stavova, iako možda karakteristični za to vreme, su potpuno uznemirujucći, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu Openkultur.
Sudbina vizionara je da zauvek ostanu van svog vremena.
Upravo je takav bio život Nikole Tesle, koji je sanjao budućnost dok je njegov rival Tomas Edison uspevao da iskoristi trenutak.
Možda vas zanima:
NIKADA NE BISTE POGODILI Da li znate koju školu je završio Nikola Tesla?
Teško da biste pogodili, ali evo odgovora.
TRADICIJA DUGA SEDAM DECENIJA Muzej Nikole Tesle proslavlja 70 godina postojanja
Muzej Nikole Tesle u ponedeljak proslavlja 70 godina od osnivanja, najavili su iz Muzeja.
Možda vas zanima:
NIKADA NE BISTE POGODILI Da li znate koju školu je završio Nikola Tesla?
Teško da biste pogodili, ali evo odgovora.
TRADICIJA DUGA SEDAM DECENIJA Muzej Nikole Tesle proslavlja 70 godina postojanja
Muzej Nikole Tesle u ponedeljak proslavlja 70 godina od osnivanja, najavili su iz Muzeja.
Možda vas zanima:
NIKADA NE BISTE POGODILI Da li znate koju školu je završio Nikola Tesla?
Teško da biste pogodili, ali evo odgovora.
TRADICIJA DUGA SEDAM DECENIJA Muzej Nikole Tesle proslavlja 70 godina postojanja
Muzej Nikole Tesle u ponedeljak proslavlja 70 godina od osnivanja, najavili su iz Muzeja.
Čak i sada se Teslino ime povezuje sa naizgled divljim nepraktičnim poduhvatima, previše naprednim, preskupim ili previše elegantnim za masovnu proizvodnju i potrošnju, navodi se na sajtu Openkultur.
Naravno, ova slika Tesle kao usamljene, herojske, pa čak i pomalo tragične ličnosti koja je postala Edisonova žrtva je pomalo romantično preterivanje. Kao što je napisao čak i urednik intervjua iz 1935. u sada nepostojećem časopisu Liberti, Tesla i Edison su možda bili rivali u „bici između naizmenične i jednosmerne struje”… S druge strane, bili su samo suprotnost. Edison je bio genij za praktične pronalaske koji su bili odmah primenljivi. Tesla, čiji su izumi bili daleko ispred vremena, izazivao je antagonizam, što je usporavao realizaciju njegovih ideja.
U nekim aspektima se može videti zašto je Tesla „probuđivao antagonizam“. Možda je bio genije, ali nije bio druželjubiv, a neki od njegovih stavova, iako možda karakteristični za to vreme, potpuno su uznemirujući.
U velikom članku u Libertiju, „kako je rečeno Džordžu Silvesteru Vireku“ (pesniku i simpatizeru nacista koji je takođe intervjuisao Hitlera), sam Tesla izjavljuje: „Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena“. Nakon toga je nabrajao stvari za koje je bio u pravu i samouvereno navodi karakteristike budućnosti kako je on vidi.
Niko ne voli sveznalicu, ali Tesla je odbio da pravi kompromise ili se dodvorava, iako je zbog toga profesionalno patio.
I bio je u mnogočemu u pravu.
Mnoga od njegovih predviđanja iz 1935. u Libertiju su još predaleka da bi se izmerila, a neka od njih će nam se danas činiti čudnim ili zločinačkim, piše Openkultur. Ali neki se i dalje čine uverljivim…
Teslina predviđanja uključuju sledće, što on uvodi uz odricanje od odgovornosti da je „predviđanje opasno. Nijedan čovek ne može gledati daleko u budućnost.”
* “Budizam i hrišćanstvo… bicće religija ljudske rase u dvadeset prvom veku.”
* “U 2100. godini će eugenika (unapređenje ljudi genetskom manipulacijom) biti univerzalno uspostavljena.” Tesla je dalje komentarisao: „nikome ko nije poželjan roditelj ne bi trebalo dozvoliti da ostavlja potomstvo. Za vek od sada normalnoj osobi necće više pasti na pamet da se pari sa osobom eugenički nepodobnom nego da se uda za uobičajenog kriminalca”.
* “Higijena i telesna kultura biće priznate grane prosvete i vlade. Sekretar za higijenu ili telesnu kulturu biće daleko važniji u kabinetu predsednika Sjedinjenih Država koji će biti na funkciji 2025. godine od vojnog sekretara. Uz ličnu higijenu, Tesla je „zagađenje“ uključio kao društvenu bolest kojoj je potrebna regulacija.”
* “Uveren sam da u roku od jednog veka kafa, čaj i duvan više neće biti u modi. Alkohol će se, međutim, i dalje koristiti. To nije stimulans, već pravi eliksir života.”
* “Biće dovoljno pšenice i proizvoda od pšenice da se nahrani ceo svet, uključujći i milione stanovnika Kine i Indije. (Tesla nije predvidela antiglutensku maniju 21. veka)”
* “Mnogo pre nego što svane sledeći vek, sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima okončaće sve razorne suše, šumske požare i poplave. Univerzalno korišćenje vode i njen prenos na velike udaljenosti snabdeće svako domaćinstvo jeftinom energijom.” Zajedno sa ovim optimističnim predviđanjem, Tesla je predvideo da „smanjenje borbe za egzistenciju treba da se razvija idealnim, a ne materijalnim linijama.”
Tesla je predviđao eliminaciju rata, „tako što će svaku naciju, slabu ili jaku, učiniti sposobnom da se brani“, nakon čega bi novac iz ratnih škrinja bilo preusmeren na finansiranje obrazovanja i istraživanja.
Zatim opisuje – prilično fantastičnim terminima – aparat koji „projektuje čestice“ i prenosi energiju, omogućavajući ne samo revoluciju u odbrambenoj tehnologiji, već „neslućene rezultate na televiziji“.
Tesla svoje vreme dijagnostikuje kao ono u kojem „patimo od poremećenosti naše civilizacije jer se još nismo potpuno prilagodili dobu mašina“.
Rešenje, tvrdi on – zajedno sa većinom futurista, tada i sada – „ne leži u uništavanju, već u ovladavanju mašinom“. Kao primer, Tesla opisuje budućnost „automata“ koji preuzimaju ljudski rad i stvaranje „mašine koja razmišlja“.
Met Novak iz “Smitshonian-a” je analizirao mnoge Tesline tvrdnje, tumačeći njegova predviđanja o „higijeni i telesnoj kulturi“ kao predznak EPA i raspravljajući o Teslinom radu u robotici („Danas“, Tesla je izjavio, „robot je prihvacćena činjenica“). Članak Libertija nije bio prvi u kojem je Tesla dao opsežna javna predviđanja o veku koji dolazi i dalje. Tesla je 1926. dao intervju časopisu “Colliers” u kojem je manje-više tačno predvideo pametne telefone i bežičnu telefoniju i računarstvo:
“Kada se bežična veza savršeno primeni, cela zemlja Će se pretvoriti u ogroman mozak, što u stvari i jeste… Moći ćemo da komuniciramo jedni sa drugima trenutno, bez obzira na udaljenost. Ne samo ovo, ve- ćemo se kroz televiziju i telefoniju videti i čuti savršeno kao da smo licem u lice, uprkos udaljenosti od hiljada milja; a instrumenti pomoću kojih ćemo to moći da uradimo biće neverovatno jednostavni u poređenju sa našim sadašnjim telefonom. Čovek će moći da ih nosi u džepu prsluka”.
Tesla je takođe napravio neka čudna predviđanja o putničkim letećim mašinama bez goriva „bez bilo kakvih ograničenja sadašnjih aviona i dirižabla“ i izneo više strašnih stvari o eugenici koje su ga opsednule kasno u životu.
Pored toga, Tesla je video promene rodnih odnosa kao preteču nadolazecćeg matrijarhata. To nije bio razvoj koji je okarakterisao u pozitivnom smislu. Za Teslu, feminizam bi se „završio novim seksualnim poretkom, sa ženom kao superiornom. (Kao što Novak primećuje, Tesline sumnje u vezi sa feminizmom su ga učinile herojem takozvanog pokreta za „muška prava”.)
Iako je u potpunosti priznao da žene mogu i hoće da pariraju muškarcima i da ih nadmašuju u svim oblastima, on je upozorio da je „njihova postepena uzurpacija vođstva, otupiti i konačno raspršiti ženski senzibilitet, ugušiće materinski instinkt tako da brak i majčinstvo postanu odvratni, a ljudska civilizacija će biti sve bliže i bliže savršenoj civilizaciji pčele”.
Čini mi se da bi se „pčelinja civilizacija“ dopala eugeničaru, osim što se, pretpostavljam, Tesla plašio da postane dron. Iako je video razvoj kao neizbežan, on mi i dalje zvuči kao pojedini aktuelni političari koji tvrde da društvo treba da nastavi da potiskuje i diskriminiše žene za njihovo dobro i dobro „civilizacije“. Tesla je možda autsajderski heroj za štrebersku kulturu, ali se ježim od njegovih društvenih stavova. Iako sam lično uvek voleo viziju sveta u kojem roboti obavljaju najveći deo posla, a mi trošimo vecćinu svog novca na obrazovanje. Kada je u pitanju eliminacija rata, manje sam optimističan u vezi sa zracima čestica i saosećajniji sam sa rečima Ajvora Katlera, navodi autor teksta na sajtu Openkultur.
Izvor: Openculture, opanak
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Otac Predrag otkrio zašto danas brakovi lako pucaju: Za sve krivi muškarci koji prave 1 grešku, a sve se vidi pre braka
Odnos između muškarca i žene oduvek je bio izvor raznovrsnih tema za diskusiju, označen kao jedan od najkompleksnijih aspekata ljudskih odnosa.
BIO JE NAJINTRIGANTNIJI STANOVNIK BEOGRADSKOG ZOO VRTA: I dalje se prepričava Samijevo spektakularno bekstvo dorćolskim krovovima
Davne 1988, početkom januara, Beograd je postao bogatiji za jednog neobičnog sugrađanina, a Zoološki vrt je dobio novog stanara, koji je po mnogo čemu bio prvi.
Gde raste "srpski ginseng": Čudesna moć planinskog odoljena sa Kopaonika, poznatog kao valerijana
Zaboravljena lekovita biljka iz srca Srbije, koju su stari travari koristili za jačanje srca, duha i snage – a danas je gotovo nepoznata savremenom čoveku.
Komentari(0)