ŠTA JE U 19. VEKU ZNAČILO "POSLATI NEKOGA NA KARABURMU"? Beogradsko naselje krije sablasnu istoriju
Karaburma, sada moderan deo Beograda, ima mračnu i jezivu prošlost. Od sredine 19. do početka 20. veka, služila je kao zvanično mesto pogubljenja za one koji su bili osuđeni na smrt od strane beogradskih sudova.
Karaburma se nalazi pored Dunava, blizu petlje za Pančevački most. To je nekad bila neugledna uzvišica sa koje se mogla posmatrati reka Dunav. Međutim, ovaj naizgled miran pogled nekada je bio poslednje što su mnogi osuđenici videli pre svoje egzekucije.
Srpski knez Miloš Obrenović je u 19. veku naredio da Karaburma bude zvanično mesto za pogubljenja (nedaleko od današnjeg Pančevačkog mosta), što je ostalo do 1912. i doprinosilo ozloglašenosti kraja („poslati nekoga na Karaburmu” značilo je pogubiti ga).
Karaburma je bila gubilište, a dan egzekucije je bio javni događaj. Gomile Beograđana, uključujući decu, okupljale su se da prisustvuju jezivom spektaklu. Dolazili su da vide sam čin.
Pucanj koji bi se oglasio označavao je smrt osuđene osobe. Gomila bi se potom razišla, a njihove duše su bile ispunjene mešavinom olakšanja što niko njihov nije doživeo tu strašnu sudbinu i verovanja da je pravda zadovoljena.
Karaburma je u to vreme postala sablasno groblje, gde su sahranjivani kriminalaci - bez imena, bez prezimena, krstova, datuma rođenja ili smrti.
Samo u izuzetnim slučajevima rođaci su smeli da postave spomenik za pogubljenu osobu. Na primer, jedan kamen je spomen koji je porodica stavila jednom od 14 zaverenika pogubljenih 1868. godine zbog atentata na kneza Mihaila Obrenovića .
Ime “Karaburma” zvuči kao „crni prsten” na turskom. To bi moglo značiti da su ljudi trebali zaobilaziti područje kao da je zabranjeno; ili da je tu bio turski zatvor tog imena; ili da su na tom mestu izvršavane smrtne kazne vešanjem o neku alku; ili da su Turci pogubljenje eufemistički zvali „venčanje sa smrću” (jer burma je venčani prsten).
Međutim, na starim osmanlijskim i austrijskim kartama, područje je imenovano kao Kajaburun (Kaya-burun), što na turskom znači „stenoviti rt” , na staroj Karaburmi je označen jedan kamenolom (Stein Bruch).
Ova strašna istorija Karaburme, danas je zaboravljena, a naselje se sve više razvija i postaje primamljivo mesto za život koje Beograđani rado biraju, bez obzira na neslavnu prošlost.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Kako je Nikolaj PROCENJIVAO ljude samo na osnovu jednog pitanja?
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
Komentari(0)