STRAŠNO Dovodili su čak i decu da gledaju pogubljenja, OVO beogradsko naselje je bilo mesto za egzekuciju zatvorenika!
Karaburma, sada moderan deo Beograda, ima mračnu i jezivu prošlost. Od sredine 19. do početka 20. veka, služila je kao zvanično mesto pogubljenja za one koji su bili osuđeni na smrt od strane beogradskih sudova.
Karaburma se nalazi pored Dunava, blizu petlje za Pančevački most. To je nekad bila neugledna uzvišica sa koje se mogla posmatrati reka Dunav. Međutim, ovaj naizgled miran pogled nekada je bio poslednje što su mnogi osuđenici videli pre svoje egzekucije.
Srpski knez Miloš Obrenović je u 19. veku naredio da Karaburma bude zvanično mesto za pogubljenja (nedaleko od današnjeg Pančevačkog mosta), što je ostalo do 1912. i doprinosilo ozloglašenosti kraja („poslati nekoga na Karaburmu” značilo je pogubiti ga).
Karaburma je bila gubilište, a dan egzekucije je bio javni događaj. Gomile Beograđana, uključujući decu, okupljale su se da prisustvuju jezivom spektaklu. Dolazili su da vide sam čin.
Pucanj koji bi se oglasio označavao je smrt osuđene osobe. Gomila bi se potom razišla, a njihove duše su bile ispunjene mešavinom olakšanja što niko njihov nije doživeo tu strašnu sudbinu i verovanja da je pravda zadovoljena.
Karaburma je u to vreme postala sablasno groblje, gde su sahranjivani kriminalaci - bez imena, bez prezimena, krstova, datuma rođenja ili smrti.
Samo u izuzetnim slučajevima rođaci su smeli da postave spomenik za pogubljenu osobu. Na primer, jedan kamen je spomen koji je porodica stavila jednom od 14 zaverenika pogubljenih 1868. godine zbog atentata na kneza Mihaila Obrenovića .
Ime “Karaburma” zvuči kao „crni prsten” na turskom. To bi moglo značiti da su ljudi trebali zaobilaziti područje kao da je zabranjeno; ili da je tu bio turski zatvor tog imena; ili da su na tom mestu izvršavane smrtne kazne vešanjem o neku alku; ili da su Turci pogubljenje eufemistički zvali „venčanje sa smrću” (jer burma je venčani prsten).
Međutim, na starim osmanlijskim i austrijskim kartama, područje je imenovano kao Kajaburun (Kaya-burun), što na turskom znači „stenoviti rt” , na staroj Karaburmi je označen jedan kamenolom (Stein Bruch).
Ova strašna istorija Karaburme, danas je zaboravljena, a naselje se sve više razvija i postaje primamljivo mesto za život koje Beograđani rado biraju, bez obzira na neslavnu prošlost.
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Milica je sa 20 godina abortirala i nikom ništa nije rekla: A onda joj se jednog dana javio Sveti Vasilije Ostroški, posle toga nikad više nije bila ista
Milica je doživela pravo čudo na Ostrogu, posle toga više nikad nije bila ista
Otac Srpkinje počinio strašan greh, ona pitala popa da li se gresi prenose na pokolenja: Evo do kog kolena se nasleđuje
"Silno me interesuje koliko mi, kao potomci svojih upokojenih srodnika snosimo odgovornost za njihov greh?", ovim rečima se srpskom svešteniku obratila jedna žena. Ona je detaljno objasnila kakav greh je počinio njen otac i plaši se da li i do kog kolena posledice greha trpi potomstvo.
Zorici su birali sliku za spomenik, a onda je otišla u manastir Tumane: Prišla sam igumanu Dimitriju, a on mi rekao 4 reči i život dobija smisao
Autosugestija, vera ili zvanična medicina?
Komentari(0)