Nikolu Teslu je njegova smrt pogodila više nego bilo šta u životu: "Bio je moj prvi učitelj i uzor, nije me učio nauci, ali me je učio kako da mislim“
„Moj otac je bio moj prvi učitelj, moj uzor. Njegov glas i danas čujem kada razmišljam o moralu, disciplini i radu. Nije me učio nauci, ali me je učio kako da mislim.“
Otac čuvenog Nikole Tesle, prota Milutin Tesla, bio je izuzetan intelektualac, poliglota, sveštenik i prosvetitelj. Njegova uloga u oblikovanju ličnosti i uma Nikole Tesle bila je dalekosežna, a u nekim trenucima i presudna.
Rođen 1819. godine u selu Raduč u Lici, Milutin Tesla je poticao iz ugledne porodice oficira i sveštenika. Njegov otac Nikola bio je vojni starešina, a majka Ana Kalinić iz porodice Kalinića, poznate po obrazovanim i uticajnim članovima.
Iako je u mladosti započeo vojnu karijeru, Milutin je posle sukoba sa nadređenima napustio vojnu školu i posvetio se bogosloviji. Školovao se u Plaškom, gde je stekao temelje za svoj budući poziv sveštenika i prosvetitelja.
Možda vas zanima:
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Evo kog je tačno porekla Nikola Tesla: I Srbi i Hrvati su zbog ovoga u šoku, gledajte samo istinu
Da li je Nikola Tesla Srbin?
Možda vas zanima:
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Evo kog je tačno porekla Nikola Tesla: I Srbi i Hrvati su zbog ovoga u šoku, gledajte samo istinu
Da li je Nikola Tesla Srbin?
Možda vas zanima:
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Evo kog je tačno porekla Nikola Tesla: I Srbi i Hrvati su zbog ovoga u šoku, gledajte samo istinu
Da li je Nikola Tesla Srbin?
Službovao je kao paroh u Štikadi, Senju, Smiljanu i na kraju u Gospiću. Bio je poznat kao vrsni propovednik, harizmatičan govornik i učitelj naroda. O njegovom govorništvu svedoči i sam Nikola Tesla, koji je u svojoj autobiografiji napisao:
„Moj otac je bio veoma obrazovan čovek i jedan od najupečatljivijih govornika koje sam ikada čuo. Bio je majstor reči, znao je kako da ostavi snažan utisak na slušaoce. Imao je retku sposobnost da dugo govori bez prethodnog pripremanja, a da mu se misli ni u jednom trenutku ne zamrse.“
Milutin Tesla je govorio najmanje osam jezika: slovenski, staroslovenski, mađarski, nemački, engleski, francuski, grčki, ruski... a po nekim izvorima čak i više. Pisao je za austrijske i srpske listove, često pod pseudonimom Rodoljub Pravičić. Tematski je bio posvećen društvenim i moralnim pitanjima, zdravlju naroda, obrazovanju i prirodnim nepogodama.
Nikola Tesla se sećao kako je otac znao napamet ogromne odlomke iz Homerovih epova i biblijskih tekstova, te kako je često veče provodio u diskusijama, recitovanju i filozofiranju.
„Moj otac je imao čudesnu moć pamćenja. Mogao je da recituje stranice i stranice knjiga koje je pročitao samo jednom. Bio je prava živa biblioteka, i to me je neizmerno fasciniralo još kao dete.“
Milutin se oženio Georginom Đukom Mandić, ćerkom pravoslavnog sveštenika. Đuka je bila obrazovana i neobično bistra žena, poznata po svom daru za mehaniku – mnogi su verovali da je Tesla nasledio genijalnost upravo od nje. Ipak, Nikola nikada nije potcenjivao uticaj oca.
„Moj otac je bio moj prvi učitelj, moj uzor. Njegov glas i danas čujem kada razmišljam o moralu, disciplini i radu. Nije me učio nauci, ali me je učio kako da mislim.“
Porodica Tesla imala je više dece, ali je Nikola bio onaj u kome je Milutin prepoznao poseban intelekt. Ipak, iako je želeo da sin postane sveštenik, poštovao je njegovu volju kada je Nikola odlučio da se posveti inženjerstvu.
Zahvaljujući svom zalaganju za obrazovanje, društveni napredak i međureligijsku toleranciju, Milutin Tesla je 1873. godine odlikovan Zlatnim krstom za zasluge prvog reda od cara Franca Jozefa. Taj čin je prenet u tadašnjim bečkim novinama i izazvao veliko poštovanje u njegovoj sredini.
Milutin Tesla je preminuo 17. aprila 1879. godine. Nikola je u tom trenutku bio daleko i nije mogao da prisustvuje sahrani. Taj gubitak ga je duboko pogodio.
„Bio sam slomljen. Očeva smrt me je pogodila više nego bilo šta u životu. Bio je svetionik mog moralnog kompasa.“
Deset godina kasnije, 1889. godine, Tesla se vratio u Smiljan i podigao spomenik ocu – skromnu, ali dirljivu počast čoveku koji je postavio temelje njegovom duhovnom i intelektualnom životu.
Danas, zahvaljujući istraživanjima Milovana Matića i entuzijasta istorije, Milutin Tesla dobija mesto koje mu pripada u srpskoj i svetskoj kulturnoj baštini – ne samo kao otac Nikole Tesle, već i kao značajna figura 19. veka: sveštenik, mislilac, intelektualac i čovek reči.
(Telegraf)
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)