VREDI PRAVO BOGATSTVO Ako imate ovu novčanicu od 10 dinara, zaradićete oko 8000 evra
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe.
Sa 10 dinara u džepu u Srbiji ne može da se kupi ni žvaka, ali postoji deset dinara koje vrede mnogo više. Naime, radi se o novčanici iz 1885.
Naime, kako tvrde kolekcionari, za nju u Srbiji danas možete da dobijete od 3.000 do 8.000 evra. Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe, a deo njih je izgubljen pa su upravo iz tog razloga “pravo malo bogatstvo“.
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Hartija ove novčanice je bela, sa vodotiskom oznake vrednosti (“DESET DINARA“ – ćirilicom). U literaturi se navodi da je hartija prevučena žutom mrežicom, a tehnolozi objašnjavaju da je u pitanju impregnacija hartije.
Boja crteža je “berlinsko“ plava. Crtež za ovu novčanicu (u stvari za neemitovanu novčanicu od 10 dinara državnog izdanja iz 1876. godine) izradio je, po mišljenju prof. dr Nenada Simića, poznati srpski slikar Đorđe Krstić (1851-1907).
Graver za novčanicu od 10 dinara iz 1876. godine bio je L. Dumont iz Pariza, a nije poznato ko je izvršio prepravke klišea za ovu novčanicu iz 1885. godine. Veličina novčanice je 131 x 96 mm. Na licu banknote su crteži i tekstovi. Glavni tekst se nalazi na sredini lica.
Crteži su: u sredini gornjeg dela je crtež poprsja kralja Milana Obrenovića (knjaz srpski 1868-1882., kralj Srbije 1882-1889); u sredini donjeg dela je grb Kraljevine Srbije; sa leve strane je crtež žene u narodnoj nošnji, sa snopom žita i srpom; sa desne strane je crtež srpskog vojnika onog vremena sa puškom.
Ispod ženske figure je ovalni okvir, u kome je tekst “Zakon od 23. Septembra 1885.“ (što će reći Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine), a ispod crteža vojnika je takođe ovalni okvir u kome je tekst “§ 145 kr. zak. falsifikovanje banknota kazni se robijom“. Ispod grba je uokvirena cifra “10″.
Strast sakupljanja starog novca u Srbiji nije ni približno retka kao skupocene novčanice. Ovim hobijem se bavi par desetina hiljada ljudi, a za najvrednijim primercima vlada prava pomama. Ovaj hobi naziva se i numizmatika, a u Srbiji postoji najmanje tridesetak numizmatičarskih udruženja i čak 10.000 hiljada slobodnih kolekcionara.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)