VREDI PRAVO BOGATSTVO Ako imate ovu novčanicu od 10 dinara, zaradićete oko 8000 evra
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe.
Sa 10 dinara u džepu u Srbiji ne može da se kupi ni žvaka, ali postoji deset dinara koje vrede mnogo više. Naime, radi se o novčanici iz 1885.
Naime, kako tvrde kolekcionari, za nju u Srbiji danas možete da dobijete od 3.000 do 8.000 evra. Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe, a deo njih je izgubljen pa su upravo iz tog razloga “pravo malo bogatstvo“.
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Hartija ove novčanice je bela, sa vodotiskom oznake vrednosti (“DESET DINARA“ – ćirilicom). U literaturi se navodi da je hartija prevučena žutom mrežicom, a tehnolozi objašnjavaju da je u pitanju impregnacija hartije.
Boja crteža je “berlinsko“ plava. Crtež za ovu novčanicu (u stvari za neemitovanu novčanicu od 10 dinara državnog izdanja iz 1876. godine) izradio je, po mišljenju prof. dr Nenada Simića, poznati srpski slikar Đorđe Krstić (1851-1907).
Graver za novčanicu od 10 dinara iz 1876. godine bio je L. Dumont iz Pariza, a nije poznato ko je izvršio prepravke klišea za ovu novčanicu iz 1885. godine. Veličina novčanice je 131 x 96 mm. Na licu banknote su crteži i tekstovi. Glavni tekst se nalazi na sredini lica.
Crteži su: u sredini gornjeg dela je crtež poprsja kralja Milana Obrenovića (knjaz srpski 1868-1882., kralj Srbije 1882-1889); u sredini donjeg dela je grb Kraljevine Srbije; sa leve strane je crtež žene u narodnoj nošnji, sa snopom žita i srpom; sa desne strane je crtež srpskog vojnika onog vremena sa puškom.
Ispod ženske figure je ovalni okvir, u kome je tekst “Zakon od 23. Septembra 1885.“ (što će reći Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine), a ispod crteža vojnika je takođe ovalni okvir u kome je tekst “§ 145 kr. zak. falsifikovanje banknota kazni se robijom“. Ispod grba je uokvirena cifra “10″.
Strast sakupljanja starog novca u Srbiji nije ni približno retka kao skupocene novčanice. Ovim hobijem se bavi par desetina hiljada ljudi, a za najvrednijim primercima vlada prava pomama. Ovaj hobi naziva se i numizmatika, a u Srbiji postoji najmanje tridesetak numizmatičarskih udruženja i čak 10.000 hiljada slobodnih kolekcionara.
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(0)