VREDI PRAVO BOGATSTVO Ako imate ovu novčanicu od 10 dinara, zaradićete oko 8000 evra
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe.
Sa 10 dinara u džepu u Srbiji ne može da se kupi ni žvaka, ali postoji deset dinara koje vrede mnogo više. Naime, radi se o novčanici iz 1885.
Naime, kako tvrde kolekcionari, za nju u Srbiji danas možete da dobijete od 3.000 do 8.000 evra. Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe, a deo njih je izgubljen pa su upravo iz tog razloga “pravo malo bogatstvo“.
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Možda vas zanima:
VEROVANJA U NARODU KOJA SE TIČU NOVCA: Kako se ponašati prema parama?
Da bi zarađeni novac voleo vašu kuću, onoga dana kada dobijete platu ne treba trošiti ni jedan dinar. Cela plata mora prenoćiti kod kuće.
IZUZETNO VREDNA NOVČANICA Jedan od najređih apoena a vredi pravo bogatstvo
Ova novčanica je vredna zbog toga što je retka. Veliki deo tih novčanica povučene su iz upotrebe
Hartija ove novčanice je bela, sa vodotiskom oznake vrednosti (“DESET DINARA“ – ćirilicom). U literaturi se navodi da je hartija prevučena žutom mrežicom, a tehnolozi objašnjavaju da je u pitanju impregnacija hartije.
Boja crteža je “berlinsko“ plava. Crtež za ovu novčanicu (u stvari za neemitovanu novčanicu od 10 dinara državnog izdanja iz 1876. godine) izradio je, po mišljenju prof. dr Nenada Simića, poznati srpski slikar Đorđe Krstić (1851-1907).
Graver za novčanicu od 10 dinara iz 1876. godine bio je L. Dumont iz Pariza, a nije poznato ko je izvršio prepravke klišea za ovu novčanicu iz 1885. godine. Veličina novčanice je 131 x 96 mm. Na licu banknote su crteži i tekstovi. Glavni tekst se nalazi na sredini lica.
Crteži su: u sredini gornjeg dela je crtež poprsja kralja Milana Obrenovića (knjaz srpski 1868-1882., kralj Srbije 1882-1889); u sredini donjeg dela je grb Kraljevine Srbije; sa leve strane je crtež žene u narodnoj nošnji, sa snopom žita i srpom; sa desne strane je crtež srpskog vojnika onog vremena sa puškom.
Ispod ženske figure je ovalni okvir, u kome je tekst “Zakon od 23. Septembra 1885.“ (što će reći Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine), a ispod crteža vojnika je takođe ovalni okvir u kome je tekst “§ 145 kr. zak. falsifikovanje banknota kazni se robijom“. Ispod grba je uokvirena cifra “10″.
Strast sakupljanja starog novca u Srbiji nije ni približno retka kao skupocene novčanice. Ovim hobijem se bavi par desetina hiljada ljudi, a za najvrednijim primercima vlada prava pomama. Ovaj hobi naziva se i numizmatika, a u Srbiji postoji najmanje tridesetak numizmatičarskih udruženja i čak 10.000 hiljada slobodnih kolekcionara.
ISTORIJA SRPSKOG KOVANOG NOVCA Koliko je stara najstarija kovanica i ko ju je pustio u promet?
Sa jedne strane ovih novčića nalazio se Arhanđel Mihailo.
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Nemac jevrejskog porekla svoje srce ostavio je na Kajmakčalanu: Do smrti ostao u Srbiji, u njoj je sahranjen i sve svoje njoj je ostavio, a porodice se odrekao
Arčibald Rajs veliki doprinos je dao srpskom narodu i vojsci Srbije
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
"Iskopaše ti oči, lepa sliko" Freska srpske kraljice u Gračanici krije veliku tajnu, evo kako su počeli da veruju da su je Albanci oskrnavili
Freska Simonide u manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji, naslikanoj oko 1320. godine, se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva.
Komentari(0)