SPOJ MODERNOG I TRADICIONALNOG Pravo blago na Elektrotehničkom fakultetu
Od tradicionalnog srpskog kazana digitalna destilerija razlikuje se po tome što se u svakom trenutku očitava nivo alkohola.
Šajkača, opanci, proja i još mnogo stvari padnu na pamet kada neko kaže Srbija. Ipak ono što se najviše asocira sa Srbijom su njeni alkoholni destilati od voća, rakija. Pekao je Srbin rakiju u svom kazanu od svega(šljive, dunje, kruške, grožđa…) , ali nikad u proces destilacije nije uključivao električnu struju i modernu tehnologiju. To jest do skora.
Najsavremenija destilerija u Srbiji nalazi se na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Pogon za proizvodnju rakije finansiralo je Ministartvo nauke, a automatizovali su ga profesori i studenti.
Da bi umesto sirovog voća izvozili na primer rakiju, a mlade stručnjake zadržali kod kuće, potrebno je podići više pogona za preradu voća u alkohol. Od tradicionalnog srpskog kazana digitalna destilerija razlikuje se po tome što se u svakom trenutku očitava nivo alkohola.
printscreen youtube
Temperatura komine podešava se na tastaturi na kojoj se unose i parametri recepture. Nema potrebe za preddestilacijom takozvanim prepekom.
Ali što se tiče kvaliteta i ukusa može da ima samo bolji jer je tradicionalno znanje preneto na mašinu i primenom savremenih tehnologija obezbeđuje se da rakija uvek ispadne kvalitetna.
Dušan Karić je master rad pisao upravo o destileriji. Sa tim znanjima nije otišao u svet već u preduzetničke vode. „Mislim da ima budućnosti zato što male kompanije pružaju mogućnost saradnje sa zemljama zapadne Evrope i samim tim obezbeđuju bolje finansijske uslove“, objasnio je Karić.
„Kvalitet naših studenata je takav da su oni veoma rado viđeni i u domaćim i u stranim kompanijama, a što je najbolje oni imaju sve veći motiv da ostaju ovde. Da iskažu svoje potencijale na izazovnim poslovima“, istakao je Milo Tomašević dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
(IZVOR:alo.rs)
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)