SPOJ MODERNOG I TRADICIONALNOG Pravo blago na Elektrotehničkom fakultetu
Od tradicionalnog srpskog kazana digitalna destilerija razlikuje se po tome što se u svakom trenutku očitava nivo alkohola.
Šajkača, opanci, proja i još mnogo stvari padnu na pamet kada neko kaže Srbija. Ipak ono što se najviše asocira sa Srbijom su njeni alkoholni destilati od voća, rakija. Pekao je Srbin rakiju u svom kazanu od svega(šljive, dunje, kruške, grožđa…) , ali nikad u proces destilacije nije uključivao električnu struju i modernu tehnologiju. To jest do skora.
Najsavremenija destilerija u Srbiji nalazi se na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Pogon za proizvodnju rakije finansiralo je Ministartvo nauke, a automatizovali su ga profesori i studenti.
Da bi umesto sirovog voća izvozili na primer rakiju, a mlade stručnjake zadržali kod kuće, potrebno je podići više pogona za preradu voća u alkohol. Od tradicionalnog srpskog kazana digitalna destilerija razlikuje se po tome što se u svakom trenutku očitava nivo alkohola.
printscreen youtube
Temperatura komine podešava se na tastaturi na kojoj se unose i parametri recepture. Nema potrebe za preddestilacijom takozvanim prepekom.
Ali što se tiče kvaliteta i ukusa može da ima samo bolji jer je tradicionalno znanje preneto na mašinu i primenom savremenih tehnologija obezbeđuje se da rakija uvek ispadne kvalitetna.
Dušan Karić je master rad pisao upravo o destileriji. Sa tim znanjima nije otišao u svet već u preduzetničke vode. „Mislim da ima budućnosti zato što male kompanije pružaju mogućnost saradnje sa zemljama zapadne Evrope i samim tim obezbeđuju bolje finansijske uslove“, objasnio je Karić.
„Kvalitet naših studenata je takav da su oni veoma rado viđeni i u domaćim i u stranim kompanijama, a što je najbolje oni imaju sve veći motiv da ostaju ovde. Da iskažu svoje potencijale na izazovnim poslovima“, istakao je Milo Tomašević dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
(IZVOR:alo.rs)
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)