Prošao je čitav vek od svadbe koja se danima prepričavala!
vikipedija
Kralj Aleksandar Karađorđević i rumunska princeza Marija Hoencolern venčali su se pre 100 godina. Međutim, radilo se o "ugovorenom" braku", a priča se da je Marija odmah pristala da se uda kada je videla kraljevu sliku.
Istog trenutka je krenula da uči srpski jezik, te je do svabde mogla dobro da se sporazumeva sa našim narodom. Sa druge strane, čini se, da njihova ljubav nije bila bezuslova, pa su budući supružnici pre samog venčanja potpisali detaljan bračni ugovor.
Kraljica Marija Karađorđević bila je omiljena među srpskim narodom, a njena životna priča je neverovatna.
close second - King Aleksandar and Queen Marija Karadjordjević. Note her super fashionable outfit! I am pretty sure the locals in this backwater even for local standard were scandalised
Kraljica Marija Karađorđević bila je omiljena među srpskim narodom, a njena životna priča je neverovatna.
U februaru 1922 godine kralj Aleksandar, u pratnji Nikole Pašića, verio je princezu Mariju, darivavši joj prsten od smaragda vredan 2.600.000 tadašnjih dinara.
Prvi svadbeni dar
Kao prvi poklon dobili su 100 ovnova! Samo desetak dana pre venčanja, centrom Beograda šetala se veoma neobična kolona! Na čelu je bio predsednik vučitrnskog sreza Šeri Voca, a sa njim su išla dva debelea bela ovna, ćiji su rogovi bili pozlaćeni i ukrašeni, takođe, zlatnim jabukama. A za njima išlo je, čak, 100 ovnova, a svaki od njih je imao na čelu ogledalo!
Izgleda da je kralj Aleksandar prilično profitira nakon ženidbe. Budući da je pre svadbe primao od države godišnju apanažu u iznosu od 1,2 miliona zlatnih dinara, a posle stupanja u brak ta suma se, prema zakonskim propisima, popela na 24 miliona.
Marija dobila najnoviji automobil
Princeza Marija je od gradonačelnika Bukurešta dobila na poklon najnoviji automobil, a tri specijalna vagona su bila krcata poklonima i njenim ličnim stvarima koji su krenuli put Beograda. Osim toga, ponela je i miraz u kešu i to u iznosu od 5 miliona leja.
Detaljan bračni ugovor
U Beogradu je već bio spreman bračni ugovor na nekoliko strana, koji je kroz 14 članova sadržao detaljno sve mogućnosti. U okviru njega su bila obuhvaćena prava i obaveze po pitanju para, blaga, nasledstva, dugova, pa sve do mnogih sitnica koje bračni život može da izrodi. Aleksandar i Marija su ga potpisan dan uoči venčanja.
Urnebesna organizacija svadbe
Organizator celokupne ceremonije venčanja i to ovlašćen i zadužen od strane Kraljevine SHS bio je niko drugi do Branislav Nušić!
Kako se tvrdi, pre svadbe sva štampa je brujala da u gradu neće biti dovoljno benzina za sve goste na svadbi, a ni hrane za magarce koji su korišćeni za vuču. Hroničari beleže da je Nušić ubedio nadležne da bez benzina neće biti ni svadbe, pa neka oni vide šta će, i da je izdejstvovao da Ministarstvo vera naloži kaluđerima manastira u Rakovici da dopuste da se seče granje, da magarci ne lipsaju.
Ukupno je bilo oko 100.000 ljudi na ulicama Beograda, a zvanica oko 21.000! Dolazili su iz svih krajeva sveta, čak iz Amerike, Japana, Irana, Engleske…jedino je, i to striktno, bilo zabranjeno Bugarima.
Cela rečna flota Kraljevine SHS kao i više stotina malih čamaca, uz zvuke sirena, dočekalo je na Dunavu kod Grocke kraljevu jahtu „Aleksandar“ sa mladencima, a sa Kalemegdana je ispaljen 101 topovski plotun, dok je eskadrila aviona neprestano nadletala ušće.
Svadba je trajala dva dana, vojna parada sa 18.000 učesnika, ručak u Dvoru za više hiljada ljudi je bio savršen, a goste je zabavljao kraljev orkestar i hor sastavljen od rekordnih 1200 pevača! Šuška se da je pola escajga je nestalo.
Poseban gost!
Na ceremoniju je došao i predstavnik Austrije, s kojom je Srbija do četiri godine pre venčanja – ratovala. A, komšijama Bugarima je bio zabranjen dolazak u znak sećanja na zločine nad Srbima koje je počinila ova vojska tokom Prvog svetskog rata. Smatralo se da je sve bilo još uvek suviše sveže i očigledno jače od diplomatske uljudnosti.
Prelepu, po poslednjoj modi obučenu princezu, stotine hiljada Beograđana i zvanica ispratilo je ovacijama, a one su se nastavile i sutradan.
Hocu, da!
Na venčanju u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je na srpskom rekla: „Hoću! Da!“.
Izgeda da je bila prava kraljeva odluka što je organizaciju svog venčanja poverio upravo našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete, jer se o tom događaju priča i čitav vek kasnije.
Zanimljiv poklon Ivana Meštrovića
Ivan Meštrović je kraljevskom bračnom paru poklonio figuru „Srđa Zlopogleđa“, a širom države narod i političari su se utrkivali ko će bolji, lepši i neobičniji poklon da pošalje.
Savremenici kažu da je ona bila sve što je narod u tom trenutku želeo od vladarke – dobra supruga, požrtvovana majka, vredna domaćica i dostojanstvena kraljica koja je za svakoga imala blagu reč
Komentari(0)