Maketa ovog hrama je svetlost dana ugledala na izložbi u Rimu kada je Srpskoj postavci donela prvo mesto.
Printscreen youtube
Autor brojnih spomenika, od kojih se najpoznatiji nalaze na Avali i Kalemegdanu, Ivan Meštrović je imao i zamisao da napravi hram posvećen Vidovdanu. Za lokaciju ovog hrama bilo je predviđeno mesto odvijanja bitke na Kosovu, između Laba i Sitnice.
Iako Hrvat Meštrović je odgajan u duho kosovskog zaveta, a mesto odakle on potiče specifično je po tome što o Kosovu, Obiliću, Knezu Lazaru pevaju i Srbi, ali i Hrvati.
U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
U narodu postoji verovanje da Kneževa kletva još nije skinuta sa srpskog naroda. Iako se u smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva je trajna, zavetna i univerzalna.
Vidovdanski hram je zamišljen kao mauzolej. Trabalo je da bude dugačak 250 metara, a širok 200 metara u formi pravoslavnog krsta sa tri jednaka kraka. Za hram je specifično to što je bilo predviđeno da bude ukrašen nalik na rimske, grčke i persijske paganske hramove. Osim tih motiva ovaj hram su krasili mnogi simboli iz srpskih narodnih pesama, kao što su 9 lavova (9 Jugovića), spomenik Kraljeviću Marku, Milošu Obiliću i mnogim drugim junacima.
Maketa ovog hrama je svetlost dana ugledala na izložbi u Rimu kada je Srpskoj postavci donela prvo mesto. Za vreme rata bio je izložen u Londonu, da bi se nakon rata maketa vratila u Jugoslaviju. Nakon serije izložbi po SAD maketa je izgubljena.
Nakon što je maketa konačno pronađena poklonjena je gradu Kruševcu 1971. godine, za proslavu 600 godina od osnivanja grada. Danas se nalazi u Narodnom muzeju u Kruševcu.
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Svadbena sujeverja, iako ih većina nas ne shvata ozbiljno, često se dešavaju da pre venčanja počnu da dobijaju sasvim drugo značenje. Svaki par koji namerava da se venča nada se da će njihova veza biti trajna i uspešna. Neki ljudi veruju da je za sreću potrebna mala pomoć, zbog čega obraćaju pažnju na razna sujeverja i predznake vezane za venčanje .
Komentari(0)