EVO GDE SE NALAZI SRPSKI Pročitajte koji su najlakši a koji najteži jezici na svetu prema FSI sistemu rangiranja
Da li ste se nekada zapitali koji su to jezici najlakši, a koji najteži na svetu?
Iako ne postoji jednoglasan odgovor na to pitanje jedan od često citiranih izvora je Foreign service intitute (FSI) sistem koji rangira jezike prema tome koliko dugo je govornicima engleskog govornog područja obično potrebno da nauče određeni jezik.
FSI sistem rangiranja sastoji se od pet kategorija, poređanih od najlakše do najteže na osnovu toga koliko sati učenja bi trebalo osobi da postigne profesionalnu veštinu.
Prva kategorija obuhvata jezike za koje je obično potrebno oko 24-30 nedelja učenja, odnosno 600 do 750 sati nastave kako bi se dostigao nivo S-3/R-3, što je otprilike jednako nivou B2/C1. U ovoj grupi našli su se jezici poput danskog, holandskog, francuskog, italijanskog, norveškog, portugalskog, rumunskog, španskog i švedskog.
Možda vas zanima:
SRBI NEĆE U BRAK Devetsto hiljada neoženjenih muškaraca u Srbiji, sve se više razvode i sve stariji stupaju u brak
Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji ima oko 900.000 neoženjenih muškaraca. Ovaj podatak je zabrinjavajući, a razlozi zašto se muškarci ne žene su raznovrsni.
"JUGOSLAVIJU UNIŠTITI ŠTO BRŽE!" Evo ŠTA TAČNO PIŠE u Hitlerovoj direktivi koju je Srbija kupila
Muzej žrtava genocida nedavno je na aukciji kupio dokument kojim je Hitler naredio napad na Jugoslaviju i Grčku.
Možda vas zanima:
SRBI NEĆE U BRAK Devetsto hiljada neoženjenih muškaraca u Srbiji, sve se više razvode i sve stariji stupaju u brak
Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji ima oko 900.000 neoženjenih muškaraca. Ovaj podatak je zabrinjavajući, a razlozi zašto se muškarci ne žene su raznovrsni.
"JUGOSLAVIJU UNIŠTITI ŠTO BRŽE!" Evo ŠTA TAČNO PIŠE u Hitlerovoj direktivi koju je Srbija kupila
Muzej žrtava genocida nedavno je na aukciji kupio dokument kojim je Hitler naredio napad na Jugoslaviju i Grčku.
Možda vas zanima:
SRBI NEĆE U BRAK Devetsto hiljada neoženjenih muškaraca u Srbiji, sve se više razvode i sve stariji stupaju u brak
Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji ima oko 900.000 neoženjenih muškaraca. Ovaj podatak je zabrinjavajući, a razlozi zašto se muškarci ne žene su raznovrsni.
"JUGOSLAVIJU UNIŠTITI ŠTO BRŽE!" Evo ŠTA TAČNO PIŠE u Hitlerovoj direktivi koju je Srbija kupila
Muzej žrtava genocida nedavno je na aukciji kupio dokument kojim je Hitler naredio napad na Jugoslaviju i Grčku.
Nemački jezik zahteva oko 30 nedelja ili 750 sati te je svrstan u zasebnu drugu kategoriju.
Treća kategorija obuhvata jezike za koje je potrebno 36 nedelja učenja, odnosno 900 radnih sati. Tu se radi o jezicima s lingvističkim i kulturnim razlikama u odnosu na engleski poput indonezijskog, malezijskog i svahili jezika.
Srpski među težim jezicima
Četvrta kategorija odnosi se na jezike s još značajnijim lingvističkim i kulturnim razlikama u odnosu na engleski, što zahteva oko 44 nedelja ili 1100 sati učenja.
U ovu kategoriju pripadaju: albanski, amharski, armenski, azerbejdžanski/azerski, bengalski, bosanski, bugarski, burmanski, hrvatski, češki, estonski, finski, gruzijski, grčki, hebrejski, hindski, mađarski, islandski, kmerski, letonski, litavski, makedonski, mongolski, nepalski, pašto, persijski, poljski, ruski, srpski, sinhalski, slovački, slovenački, tagaloški, tajlandski, turski, ukrajinski, urdu, uzbečki, vijetnamski, xhosa (nigersko-kongoanski jezik), zulu.
I u poslednjoj, petoj kategoriji nalaze se jezici koji su izuzetno teški za govornike engleskog jezika i iziskuju 88 nedelja, odnosno 2200 sati učenja.
Među njima su arapski, japanski, korejski, kantonski (kineski) i mandarinski (kineski) jezik.
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
RUSKA DOKTORKA OLGA BERE LJUBIČICE I ČUVA OVCE PODNO KOPAONIKA: Prvo se zaljubila u Srbiju, a onda i u Desimira i eto je sad u Gočmancima, selu od samo 8 kuća
Kada je Moskovski Institut za radiologiju pre devet godina organizovao za zaposlene odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za, tada 37-godišnju Olgu Kočigarevu, specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Komentari(0)