"JUGOSLAVIJU UNIŠTITI ŠTO BRŽE!" Evo ŠTA TAČNO PIŠE u Hitlerovoj direktivi koju je Srbija kupila
Muzej žrtava genocida nedavno je na aukciji kupio dokument kojim je Hitler naredio napad na Jugoslaviju i Grčku.
Vlada Srbije je na zahtev Muzej žrtava genocida kupila na aukciji dokument i platila ga 42.500 američkih dolara. Za njega se nadmetalo još 14 anonimnih kupaca. Zna se da se direktiva imala oznaku “strogo poverljivo”, da se nalazila u arhivi Abvera i jedno vreme u SAD, ali gde se do sada čuvala, kao i ko su bili vlasnici koji su je oglasili za prodaju, nije poznato.
Dokument je izdat u 13 primeraka, u Srbiju je stigao „drugi original“, a sudbina ostalih primeraka i dalje nije poznata, zaključio je Ristić.
Dokument je stigao u Srbiju i izložen je u Narodnom muzeju u Bogradu.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Kako je Hitler pravio decu šokira, zvao ih je "gospodarskom rasom": A stav prema Srpkinjama i našem narodu tek frapira
Hitler je želeo da stvori rasu koja je pomno slušati sve njegove naredne, a način na koji je to radio u ljudima i danas budi nevericu.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Kako je Hitler pravio decu šokira, zvao ih je "gospodarskom rasom": A stav prema Srpkinjama i našem narodu tek frapira
Hitler je želeo da stvori rasu koja je pomno slušati sve njegove naredne, a način na koji je to radio u ljudima i danas budi nevericu.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Kako je Hitler pravio decu šokira, zvao ih je "gospodarskom rasom": A stav prema Srpkinjama i našem narodu tek frapira
Hitler je želeo da stvori rasu koja je pomno slušati sve njegove naredne, a način na koji je to radio u ljudima i danas budi nevericu.
Šta je pisalo u “Direktivi broj 25”? Sadržaj ovog dokumenta nije bio tajna. Nakon rata objavljen je u nekoliko knjiga, između ostalog, u “Dokumenti o spoljnoj politici Nemačke 1918-1945” (“Documents on German Foreign Policy, 1918-1945”).
Evo šta je u njoj tačno pisalo (prevod):
“Direktiva br. 25
1. Vojni puč u Jugoslaviji promenio je političku situaciju na Balkanu. Iako je Jugoslavija u početku davala izjave odanosti, mora biti smatrana neprijateljem i stoga uništena što je brže moguće.
2. Moja namera je da u Jugoslaviju upadnemo u opštem pravcu Beograda i južno, koncentričnom operacijom iz oblasti Rijeka-Grac sa jedne strane i oblasti oko Sofije sa druge, i da jugoslovenskim oružanim snagama zadamo udarac koji će ih uništiti. Takođe namerevam da odsečem krajnji južni deo Jugoslavije od ostatka zemlje i koristim ga kao bazu za nastavak nemačko-italijanske ofanzive protiv Grčke.
Brzo otvaranje Dunava za saobraćaj i okupacija rudnika bakra u Boru važni su zbog vojne ekonomije. Biće učinjeni pokušaji da se Mađarska i Bugarska privole da učestvuju u operacijama u zamenu za mogućnost povratka Banata, odnosno Makedonije.
Unutrašnje političke tenzije u Jugoslaviji pooštriće se davanjem političkih obećanja Hrvatima.
3. Detaljno naređujem sledeće:
a) Čim snage budu dovoljno pripremljene i vremenski uslovi dozvole, jugoslovensku avijaciju i Beograd treba uništitit danonoćnim bombardovanjem Luftvafea.
b) Operacija Marita (invazija na Grčku, prim. prev.) treba da počne u najpribližnije moguće vreme, ali nikako ranije. U početku će imati ograničeni cilj da zauzme Solunski zaliv kako bi se učvrstio položaj na visoravni Edese. U tu svrhu 18. armijski korpus može se prebaciti sa jugoslovenske teritorije.
Treba iskoristiti povoljne prilike da se spreči formiranje fronta između Olimpa i visoravni Edese.
c) Sve raspoložive snage u Bugarskoj i Rumuniji mogu biti korišćene u napadima koje treba sprovesti iz oblasti Sofije u pravcu severozapada i iz oblasti Ćustendil-Gornja Džumaja u pravcu zapada, uz uslov da barem jedna divizija uz protivvazdušnu odbranu ostane u naftonosnom području Rumunije radi njegove zaštite.
Očuvanje bezbednosti na turskoj granici privremeno treba prepostiti Bugarima. Nemačka formacija, po mogućnosti oklopna divizija, treba da bude osnovana u njihovoj zaleđini radi pružanja podrške.
d) Proboj iz pravca Graca ka jugoistoku treba sprovesti čim se okupe potrebne snage. Vojsci se prepušta odluka da li će preći preko mađarske teritorije da otvori granicu. Snage na jugoslovenskoj granici treba odmah ojačati. Isto kao i duž bugarske granice, postoje važni ciljevi koji se mogu zauzeti istovremeno sa vazdušnim napadom, čak i pre početka opšteg napada.
e) Luftvafe će sa dve napadačke grupe podržati operacije Dvanaeste armije i novih udarnih grupa koje će biti formirane u oblasti oko Graca. Ona će u vezi s tim uložiti glavne napore u zavisnosti od vremena potrebnog za napredovanje operacija vojske. Mađarske baze se mogu koristiti za koncentraciju snaga i njihovo angažovanje.
Treba ispitati da li 10. vazduhoplovni korpus treba angažovati sa italijanske teritorije. Bez obzira na to, zaštita transporta za Afriku mora biti osigurana.
Pripreme za zauzimanje ostrva Lemnos treba nastaviti, ali odluka o izvršenju ostaje na meni.
Treba stvoriti uslove za dovoljnu protivvazduhoplovnu zaštitu Graca, Klagenfurta, Filaha i Lobena, kao i Beča.
4. Osnovne sporazume sa Italijom sklopiće vrhovna komanda oružanih snaga.
Vojska će imenovati osoblje za vezu sa italijanskom Drugom armijom i Mađarima.
Što se tiče razgraničenja operativnog vazdušnog prostora sa italijanskim i mađarskim vazduhoplovnim osobljem, Luftvafe je ovlašćena da se sporazume sa vrhovnim komandama pomenutih država. Snabdevanje mađarskih baza može odmah početi.
5. Glavni komandanti će raportirati meni preko komande oružanih snaga u vezi sprovođenja operacija i bilo kakvih pitanja.”
— Adolf Hitler
“Direktivu broj 25” pratila su i usmena naređenja od 27. marta 1941. Nakon što je Hitler stavio potpis na nju, sve je bilo spremno za napad na Srbiju. Usledilo je bombarodvanje 6. aprila 1941. nakon kog je Jugoslavija ušla u Drugi svetski rat.
Izvor: Lepote Srbije/ Istorijski zabavnik
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)