VLADETA JEROTIĆ JE OTKRIO Do kada se najbolje rezvesti a rekao je i ovo o ljubavi i deci
Vladeta Jerotić (1924–2018) bio je jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca, poznat po svom višestrukom doprinosu u oblasti psihijatrije, teologije i filozofije.
Кao dugogodišnji profesor, pisac i predavač, Jerotić je svojim radom i učenjem ostavio dubok trag u srpskom društvu, posebno kroz promociju dijaloga između nauke i religije. Njegove knjige, predavanja i javni nastupi inspirisali su mnoge generacije da se bave ličnim razvojem, duhovnošću i etičkim pitanjima. Jerotić je posebnu pažnju posvećivao temama odnosa između vere i psihološkog zdravlja, a njegova dela su postala izvor utehe i duhovnog vođenja za mnoge.
Vladeta Jerotić govorio je o mnogim životnim temama, između ostalog i o braku, razvodu i vaspitanju dece, a evo šta je rekao o razvodu.
Svedoci smo vremena u kome svako gleda svoje interese, partneri nisu spremni da se žrtvuju zarad bračne zajednice, a najviše u tom odnosu ispaštaju deca.
Možda vas zanima:
Ovako muževi na Balkanu upropaste svoje supruge: Vladeta Jerotić jednostavno objasnio srž problema koji razara ljubav
Vladeta Jerotić je najkomplikovanije stvari umeo da objasni tako jednostavno da je mnogima menjao pogled na život.
"Roditelji koji govore da PODJEDNAKO vole svoju decu LAŽU"
Poznati srpski akademik, neuropsihijatar i književnik Vladeta Jerotić izneo je niz izuzetno bitnih činjenica o vaspitanju deteta. Samo on je znao da pronikne u suštinu klasične srpske porodice, da nađe koren problema, ukaže na njega i ispravi ga u začetku.
Možda vas zanima:
Ovako muževi na Balkanu upropaste svoje supruge: Vladeta Jerotić jednostavno objasnio srž problema koji razara ljubav
Vladeta Jerotić je najkomplikovanije stvari umeo da objasni tako jednostavno da je mnogima menjao pogled na život.
"Roditelji koji govore da PODJEDNAKO vole svoju decu LAŽU"
Poznati srpski akademik, neuropsihijatar i književnik Vladeta Jerotić izneo je niz izuzetno bitnih činjenica o vaspitanju deteta. Samo on je znao da pronikne u suštinu klasične srpske porodice, da nađe koren problema, ukaže na njega i ispravi ga u začetku.
Možda vas zanima:
Ovako muževi na Balkanu upropaste svoje supruge: Vladeta Jerotić jednostavno objasnio srž problema koji razara ljubav
Vladeta Jerotić je najkomplikovanije stvari umeo da objasni tako jednostavno da je mnogima menjao pogled na život.
"Roditelji koji govore da PODJEDNAKO vole svoju decu LAŽU"
Poznati srpski akademik, neuropsihijatar i književnik Vladeta Jerotić izneo je niz izuzetno bitnih činjenica o vaspitanju deteta. Samo on je znao da pronikne u suštinu klasične srpske porodice, da nađe koren problema, ukaže na njega i ispravi ga u začetku.
Mnogo puta mogli smo čuti dr Jerotića kako naglašava da decu podjednako treba da žele i muž i žena.
– Ima hrabrih žena koje rađaju decu, iako muškarci neće brak.
Iz svog psihoterapeutskog iskustva, dr Jerotić je govorio i o deci koja odlaze čak u Ameriku da bi upoznala svoje očeve.
– To nikako nije dobro jer ostavlja izvesna emocionalna oštećenja. Takođe, u novije vreme, beleži se i porast agresije među suprižnicima te u mnogim gradovima imamo sigurne kuće za žene, a u Nišu čak i za muškarce. Spas je jedino u veri.
Ako supružnici ne mogu da nađu zajednički jezik ni na koji način, razvod braka je neminovan, a dr Jerotić savetuje da to bude:
– Ako je razvod braka neminovnost, najbolje je da se ona dogodi kada dete ima najviše tri godine i da roditelji ubrzo potom stupe u nove bračne zajednice.
Slavni srpski intelektualac je ovako govorio o deci tog uzrasta.
“Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!”
”Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili, na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge”.
“Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.”
Iz ovih reči se da zaključiti koliko je važna ljubav upravo za one najmlađe i koliko im nedostatak iste može uticati na ceo budući život.
MNOGE ĆE VRATITI U DETINJSTVO Dušan iz Zlakuse ima neobičan hobi, od svog oca je nasledio ljubav za sakupljanje nesvakidašnjih stvari
Mnogi kolekcionari u Srbiji sakupljaju sasvim obične stvari poput kamenčića, poštanskih marki ili starih novčića, ali Dušan Drndarević iz užičkog sela Zlakusa, od svog oca nasledio je ljubav za sakupljanje nesvakidašnjih stvari - starih radio aparata i gramofona koji završe na buvljim pijacama ili u prašnjavim podrumima.
SIGURNO NISTE ZNALI? Šabački Romeo i Julija su se zvali Đula i Pavle, ovo je priča o njima (FOTO)
Sigurno niste znali da su i Šapčani imali svog Romea i Juliju, oni su se zvali Đula i Pavle,
Predraga proglasili mrtvim, a on na bdenju počeo da mrda prst: Kad je otvorio oči i rekao ovo kumu, svi zanemeli od šoka
Predraga Gostiljca lekari proglasili mrtvim, a on na bdenju oživeo i počeo da priča sa kumom, sva rodbina se razbežala, nikome nije bilo jasno šta se dešava!
MISTERIJA SMRTI 10 SRPSKIH VELIKANA: Mnogo su nam ostavili, a nikad se nije saznalo od čega su PREMINULI!
Druga legenda govori o tome da je grupa srpskih ratnika tokom boja nabasala na carevu svitu
KAŽE DA JE VUNA NAJZDRAVIJA Baka Draga iz Sirogojna je vredna pletilja džempera koje su volele i kraljica Elizabeta, Jovanka Broz... (FOTO)
U eri industrijske proizvodnje i u doba kad su mašine zamenile vešte ruke vrednih pletilja, spretne planinike koje još uvek čuvaju heklanje od zaborava prava su retkost.
Komentari(0)