NAJUGROŽENIJE BILJKE SRBIJE Jedna je MESOŽDERKA
Srbija je bogata prirodnim lepotama i endemskim biljkama od kojih neke uspevaju samo na našem tlu.
Neke od njih su ugrožene vrste koje su zakonom zaštićene i rastu u specifičnim, često nepristupačnim područjima.
Printscreen/Youtube
Pančićeva omorika je jedan od simbola srpske flore, otkrivena od strane čuvenog botaničara Josifa Pančića. Ovaj zimzeleni četinar raste na planinama poput Tare i predstavlja pravo prirodno blago Srbije. Uprkos svojoj lepoti i otpornosti, njen opstanak je ugrožen zbog klimatskih promena.
Shutterstock
Srpska ramonda, poznata i kao "cvet feniks", ima jedinstvenu sposobnost da se, čak i kad se potpuno osuši, ponovo oživi kada dođe u kontakt s vodom. Ova biljka uspeva na kamenitim terenima jugozapadne Srbije, posebno u Nacionalnom parku Tara. Ramonda je posebno značajna kao simbol opstanka i izdržljivosti, a njena lepota privlači pažnju ljubitelja prirode. Srpska ramonda, poznata i kao "cvet feniks", ima jedinstvenu sposobnost da se, čak i kad se potpuno osuši, ponovo oživi kada dođe u kontakt s vodom.U Jelašničkoj klisuri, koja se nalazi na oko 15 kilometara od Niša, u surovim uslovima kamenjara, u proleće raste ova čudesna biljka.U Jelašničkoj klisuri rastu dve vrste ramonde, to su srpska i Natalijina ramonda, i upravo je ovo mesto jedno od dva mesta gde ove dve vrste ramonde rastu zajedno.
Printscreen/Youtube
Banatski božur raste u Deliblatskoj peščari i fascinira svojim krupnim, crvenim cvetovima. Nažalost, zbog nesavesnog branja postao je retka pojava u prirodi. Ova biljka je otrovna, ali fascinira svojom lepotom i veličanstvenim izgledom.
Printscreen/Youtube
Gorocvet (zečji mak, gorocvat, Gospina vlas), je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Predstavlja ukras Deliblatske peščare i u Vojvodini je ova biljka zaštićena od 1978. godine. Osim po lepoti ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Unatoč lekovitosti i lepoti, otrovna je biljke.
Printscreen/Youtube
Rosulja je biljka mesožderka koja se hrani insektima. Hvata ih pomoću lepljivih listova u kojima u toku leta završi i po 2000 insekata. Rosulja je načičkana dlačicama, na čijim se vrhovima presijavaju kapljice, poput rose na travi. Na dodir insekta sklapaju se i zarobljenik uskoro postaje obrok. Listovi rosulje savijaju se i prekrivaju žrtvu. Luče se sokovi za varenje i insekt će biti svaren za nekoliko dana. Raste u blizini Vlasinskog jezera. Po njoj su stanovnici Vlasotinca dobili nadimak Rosuljci.
MISTERIJA TITOVE SAHRANE: Sumnja se da u sanduku uopšte nije bilo njegovo telo, nego nešto sasvim bizarno! (VIDEO)
Tog dana zemlja je bila zavijena u crno
BORIO SE JUNAČKI ZA SRBIJU, A ZAVRŠIO KAO NAJGORI NEPRIJATELJ: Tužan kraj najmlađeg srpskog vojvode! (FOTO)
Od skromnih početaka iz okrilja tipične seljačke porodice sredinom 19. veka, do puta u Beograd, Vojne akademije i učešća u čak šest ratova dospeo je među najveće vojskovođe našeg naroda
Nijedan sin me nije zvao na svadbu: Majka im mozak isprala, zgadila bi im se kad bi znali s kim je bila i šta je radila
Adil je imao težak život, ali mu najveći bol zadaju sinovi koji ga ni na svadbu nisu zvali
DŽEJU PISAO PESME, PRETUKAO ARKANA, DIVILI MU SE I NAJŽEŠĆI MOMCI: Legendarni Dorćolac stradao je jezivom smrću!(FOTO)
Džambina sudbina toliko je jeziva da ju je teško i prepričati...
Evo ko nikako ne sme da se pričesti na Ostrogu pred moštima Svetog Vasilija: Vladika Jovan otkrio zbog čega je određenim ljudima to zabranjeno u ovoj svetinji
U svojoj bedeci nekadašnji iguman manastira Ostrog, umirovljeni vladika Jovan, istakao je da ljudi bez milosti, koji ne praštaju, ne bi trebalo ni da poste, jer je u tom slučaju sve - prazno.
Komentari(0)