NAJUGROŽENIJE BILJKE SRBIJE Jedna je MESOŽDERKA
Srbija je bogata prirodnim lepotama i endemskim biljkama od kojih neke uspevaju samo na našem tlu.
Neke od njih su ugrožene vrste koje su zakonom zaštićene i rastu u specifičnim, često nepristupačnim područjima.
Printscreen/Youtube
Pančićeva omorika je jedan od simbola srpske flore, otkrivena od strane čuvenog botaničara Josifa Pančića. Ovaj zimzeleni četinar raste na planinama poput Tare i predstavlja pravo prirodno blago Srbije. Uprkos svojoj lepoti i otpornosti, njen opstanak je ugrožen zbog klimatskih promena.
Shutterstock
Srpska ramonda, poznata i kao "cvet feniks", ima jedinstvenu sposobnost da se, čak i kad se potpuno osuši, ponovo oživi kada dođe u kontakt s vodom. Ova biljka uspeva na kamenitim terenima jugozapadne Srbije, posebno u Nacionalnom parku Tara. Ramonda je posebno značajna kao simbol opstanka i izdržljivosti, a njena lepota privlači pažnju ljubitelja prirode. Srpska ramonda, poznata i kao "cvet feniks", ima jedinstvenu sposobnost da se, čak i kad se potpuno osuši, ponovo oživi kada dođe u kontakt s vodom.U Jelašničkoj klisuri, koja se nalazi na oko 15 kilometara od Niša, u surovim uslovima kamenjara, u proleće raste ova čudesna biljka.U Jelašničkoj klisuri rastu dve vrste ramonde, to su srpska i Natalijina ramonda, i upravo je ovo mesto jedno od dva mesta gde ove dve vrste ramonde rastu zajedno.
Printscreen/Youtube
Banatski božur raste u Deliblatskoj peščari i fascinira svojim krupnim, crvenim cvetovima. Nažalost, zbog nesavesnog branja postao je retka pojava u prirodi. Ova biljka je otrovna, ali fascinira svojom lepotom i veličanstvenim izgledom.
Printscreen/Youtube
Gorocvet (zečji mak, gorocvat, Gospina vlas), je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Predstavlja ukras Deliblatske peščare i u Vojvodini je ova biljka zaštićena od 1978. godine. Osim po lepoti ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Unatoč lekovitosti i lepoti, otrovna je biljke.
Printscreen/Youtube
Rosulja je biljka mesožderka koja se hrani insektima. Hvata ih pomoću lepljivih listova u kojima u toku leta završi i po 2000 insekata. Rosulja je načičkana dlačicama, na čijim se vrhovima presijavaju kapljice, poput rose na travi. Na dodir insekta sklapaju se i zarobljenik uskoro postaje obrok. Listovi rosulje savijaju se i prekrivaju žrtvu. Luče se sokovi za varenje i insekt će biti svaren za nekoliko dana. Raste u blizini Vlasinskog jezera. Po njoj su stanovnici Vlasotinca dobili nadimak Rosuljci.
On je poslednji potomak Vuka Karadžića, bio plod ljubavne afere: Umro posle 45 godina, a tek posle smrti postao slavan FOTO
Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864) bio je jedan od najvažnijih reformatora srpskog jezika, pravopisa i kulture, kao i prvi ozbiljan srpski etnograf. Sa suprugom Anom imao je trinaestoro dece, a od njegovih naslednika samo dvvoje je nadživelo roditelje - Dimitrije i Mina.
Neuništive sobne biljke: Ako ne možete da održite ni kaktus u životu, ove 4 biljke su vaša jedina nada
Da li ste jedan od onih koji i dalje ubijaju kaktus? Da li imate saksije za cveće kao podsetnik na dobre namere koje su se završile uvenulim listovima? Da li ste sve pokušali, ali uvek nešto uvene, požuti ili nestane? Dosta krivice. Vreme je da upoznate biljke koje preživljavaju gotovo sve.
IZLEČIO SE U BEOGRADU, NOSI SAKO S PRAVOSLAVNIM SVECIMA Kako je svetski poznati psiholog iz Kanade, kog prati 9 miliona ljudi, spas pronašao u Srbiji (FOTO)
On je Džordan Piterson, omiljeni svetski psiholog i, kako navodi "Njujork tajms", najuticajniji intelektualac u zapadnom svetu
Zaboravite na uporno čupanje korova: Pospite samo 1 sastojak po njemu i biće trajno uništen
Jedan sastojak iz kuhinje je najbolje rešenje za korov u dvorištu
SRBI OBOŽAVAJU OVU NAMIRNICU, A NISU NI SVESNI KOLIKO JE KORISNA: Samo 50 gr. dnevno izbacuje toksine i oporavlja jetru!
Bez zdrave jetre, nema ni dobrog celokupnog zdravlja. Baš zato je jako važno voditi računa o ovom organu
Komentari(0)