NAJUGROŽENIJE BILJKE SRBIJE Jedna je MESOŽDERKA
Srbija je bogata prirodnim lepotama i endemskim biljkama od kojih neke uspevaju samo na našem tlu.
Neke od njih su ugrožene vrste koje su zakonom zaštićene i rastu u specifičnim, često nepristupačnim područjima.
Printscreen/Youtube
Pančićeva omorika je jedan od simbola srpske flore, otkrivena od strane čuvenog botaničara Josifa Pančića. Ovaj zimzeleni četinar raste na planinama poput Tare i predstavlja pravo prirodno blago Srbije. Uprkos svojoj lepoti i otpornosti, njen opstanak je ugrožen zbog klimatskih promena.
Shutterstock
Srpska ramonda, poznata i kao "cvet feniks", ima jedinstvenu sposobnost da se, čak i kad se potpuno osuši, ponovo oživi kada dođe u kontakt s vodom. Ova biljka uspeva na kamenitim terenima jugozapadne Srbije, posebno u Nacionalnom parku Tara. Ramonda je posebno značajna kao simbol opstanka i izdržljivosti, a njena lepota privlači pažnju ljubitelja prirode. Srpska ramonda, poznata i kao "cvet feniks", ima jedinstvenu sposobnost da se, čak i kad se potpuno osuši, ponovo oživi kada dođe u kontakt s vodom.U Jelašničkoj klisuri, koja se nalazi na oko 15 kilometara od Niša, u surovim uslovima kamenjara, u proleće raste ova čudesna biljka.U Jelašničkoj klisuri rastu dve vrste ramonde, to su srpska i Natalijina ramonda, i upravo je ovo mesto jedno od dva mesta gde ove dve vrste ramonde rastu zajedno.
Printscreen/Youtube
Banatski božur raste u Deliblatskoj peščari i fascinira svojim krupnim, crvenim cvetovima. Nažalost, zbog nesavesnog branja postao je retka pojava u prirodi. Ova biljka je otrovna, ali fascinira svojom lepotom i veličanstvenim izgledom.
Printscreen/Youtube
Gorocvet (zečji mak, gorocvat, Gospina vlas), je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Predstavlja ukras Deliblatske peščare i u Vojvodini je ova biljka zaštićena od 1978. godine. Osim po lepoti ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Unatoč lekovitosti i lepoti, otrovna je biljke.
Printscreen/Youtube
Rosulja je biljka mesožderka koja se hrani insektima. Hvata ih pomoću lepljivih listova u kojima u toku leta završi i po 2000 insekata. Rosulja je načičkana dlačicama, na čijim se vrhovima presijavaju kapljice, poput rose na travi. Na dodir insekta sklapaju se i zarobljenik uskoro postaje obrok. Listovi rosulje savijaju se i prekrivaju žrtvu. Luče se sokovi za varenje i insekt će biti svaren za nekoliko dana. Raste u blizini Vlasinskog jezera. Po njoj su stanovnici Vlasotinca dobili nadimak Rosuljci.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
OTAC JE NIKOLI TESLI SVAKI DAN ZADAVAO OVE 4 VEŽBE: Smatrao je da je to VEOMA KORISTNO ZA RAZVOJ MOZGA
Nikola Tesla (1856-1943) je bio najveći svetski pronalazač, vizionar i jedan od najvećih naučnika svih vremena! Neki od njegovih izuma još uvek nisu shvaćeni, a na svojim velikim projektima je radio do kraja života, jednako energičan i fokusiran.
REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.
Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
Komentari(0)