KUĆICE OD BAČVI Tradicija pinterskog zanata u aleksandrovačkom kraju

10:00

Turizam 0

Bungalovi, letnjikovci, saune, djakuzi, želje kupaca ispunjavaju se za desetak dana. Bačve iz Trnavaca krase Divčibare, Taru, odlaze put Hrvatske i Bosne. Za kvalitet usluge presudno je iskustvo. Dragutin je pinter već pola veka

kućica od bačvi
Printscreen/Youtube

Srđan Čkautović, iz Trnavaca kod Aleksandrovca, u porodičnoj radionici za preradu drveta od starih vinskih bačvi pravi kućice koje krase mnoga etno-sela u Srbiji i regionu. Plan mu je da jedno takvo otvori i na svom imanju.

Putokaz otkriva sve. I pravac i snove za kojima su Srđan i porodica krenuli pre 15 godina. Prva od stotinak bačvi kojima su darovali novi život, zauzima posebno mesto.

u Srbiji i regionu. Plan mu je da jedno takvo otvori i na svom imanju.

Putokaz otkriva sve. I pravac i snove za kojima su Srđan i porodica krenuli pre 15 godina. Prva od stotinak bačvi kojima su darovali novi život, zauzima posebno mesto.

"Mi smo vinogradarski kraj tako da kod nasi ima dosta tih bačvi koje se nalaze u starim podrumima. Mi ih odatle izvlačimo, repariramo i prpodužavamo im vek. Bačve koje idu za izvoz sve su one zapremine nekih 6.000 l, a inače, ovde za naše tržište, ide nekih 10, 12 do 14.000 l. Mi ovde gde se nalazimo ova je bačva nekih 14.000 l zapremine i mogu da vam kažem da je ona jedna od retkih da ne kažem najvećih, što se nalaze u Srbiji", kaže Srdjan Čkautović iz Trnavaca.

Bungalovi, letnjikovci, saune, djakuzi, želje kupaca ispunjavaju se za desetak dana. Bačve iz Trnavaca krase Divčibare, Taru, odlaze put Hrvatske i Bosne. Za kvalitet usluge presudno je iskustvo. Dragutin je pinter već pola veka.

"Ja sam zadovoljan mnogo i srce mi je puno zato što je moj sin i unuk mojim stopama kreću. Nekada je to bilo teško, radilo se sve ručno, nisu se imale mašine. Sad imamo sve mašine, sad je mnogo lakše da radite , pogotovo pinterski zanat, za burad. I da se zaradi može. Može i odlično da se živi. Zanatlije su svuda u društvu cenjene jer nema majstora dobrih", naglašava Dragutin Čkautović, Srđanov otac.

Nema ni radnika, pa se Čkautovići oslanjaju na sopstvene snage.

"Deda i tata rade ove teže poslove, a mama i ja pomažemo najviše oko dekoracije. - U čemu ti najviše uživaš?- U farbanju, to mi ide nekako najlakše", kaže Srđanova Ćerka Miljana.

"Šijem zavese. tapaciram, farbam obruče, pomažem kad muž radi krov, dodajem mu tegolu, daske, svašta nešto. -Je l to recept za uspeh?-Jeste. - Zajedništvo? - Zajedništvo, kad smo zajedno možemo sve“, ističe supruga Snežana.

Želja im je da otvore i etno selo. Kraj jezera punog ribe bungalovi i ambari pripremaju se za prve goste kojima će ponuditi svoje organske proizvode.

"Specijaliteti Župe su obično mlečni proizvodi, domaća hrana. Biće svega, kad budu gosti došli oni će da vide šta ponudimo i biće prezadovoljni", kaže majka Dobrila.

A posebno najmlađi, jer ih u mini zoo vrtu očekuju zečevi, prepelice, morski prasići, poniji, buše i magarence Danilo, mezimac porodice.

Komentari(0)

Loading