LEPOTE SRBIJE U PANČEVU I DELIBLATU: Spoj kulturnog blaga i ukusnih đakonija (VIDEO)
Obilazeći znamenitosti i krajolike naše zemlje, ekipa portala Lepote Srbije zaputila se ka Pančevu i Deliblatu.
Jezero Kraljevac, Foto: Jovana Lepojević
Ovoga puta vođeni čulom ukusa povodom nam je bio objavljivanje publikacije o kulturno-istorijskom i gastronomskom nasleđu Deliblatske peščare, koja važi za najveću pustinju u Evropi.
Vođeni ukusima, a svesni blaga koje naša zemlja poseduje, prva stanica nam je bio Narodni muzej u Pančevu. Ova institucija koja aktivno učestvuje i kao izdavač zapaženih knjiga o nematerijalnoj kulturnoj baštini otvorila nam je svoja vrata i pokazala krunu postavke, prvu verziju čuvene slike Paje Jovanovića „Seoba Srba“.
Kruna naše postavke je original slike „Seoba Srba“ Paje Jovanovića, koja je možda i najpoznatije umetničko delo srpskog naroda. Postoje četiri „takozvana originala“ „Seobe Srba“ koje je Paja Jovanović naslikao. Dva su najpoznatija, ovo koje se nalazi u Narodnom muzeju Pančevo i ono veće koje se nalazi u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Te dve verzije se razlikuju, jer je mitropolit Branković koji je sliku i naručio od Jovanovića zahtevao da se originalna verzija, ova koja se i nalazi u Pančevu, izmeni, tj. da se sa nje uklone žene, deca i siromašni narod u begu, želeći da Srbe predstavi samo kao vojnu silu – rekao je direktor Narodnog muzeja Pančevo Miroslav Birclin, institucije koja dogodine slavi stogodišnjicu osnivanja.
U muzeju nam je pažnju privukla i zastava Vojvodstva serbskog iz 1848. godine koju je austrijski car poklonio vođi ustanika, vojvodi Stevanu Šupljikcu.
Jezero Kraljevac, Foto: Jovana Lepojević
Iz muzeja smo se uputili ka mestu Deliblato, selu koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare. Od ljubaznog čamdžije koji nas je provozao po jezeru Kraljevac, saznali smo da je ono najpoznatije po retkim vrstama riba, paprati i ptica od kojih se najčešće viđa vodomar.
Ime Deliblato, dali su mu Turci koji su prelazivši Dunav na putu ka Austrougarskoj upali u „ludo blato“. Tako je Deliblato i dobilo ime (deli na turskom znači lud, prim.aut). Deliblatsku peščaru pošumljavala je carica Marija Terezija, a danas najveći deo ove peščare pripada MZ Deliblato. Danas, ovde živi oko 2800 stanovnika, što je manje nego ranije. Mladi uglavnom odlaze u veća mesta na studije, a jedan deo stanovništva opredelio se za život u inostranstvu.
Pančevo, Foto: Jovana Lepojević
Nošeni Košavom po jezeru Kraljevac, poprilično smo ogladneli, pa smo naše putovanje završili degustacijom đakonija i gastronomskog nasleđa ovoga kraja, koje je prikazano u nedavno objavljenoj publikaciji.
Deliblatska peščara je jedinsten spoj različitih ukusa i kultura jer je južni Banat jedan od etički najrazličitijih krajeva Srbije. Tu žive Srbi, Rumuni, Mađari, Česi, Slovaci, Vlasi... Ta mešavina i specifične prirodne okolnosti čine ovo područćje jedinstvenim. Bilo mi je izazovno da napišem knjigu o ovom kraj koja doprinosi promociji kulturne baštine i održivog turizma naše zemlje uz zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja koje je značaj izdanja prepoznalo - rekao nam je na kraju Dejan Zagorac istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Od urednika ovog izdanja saznali smo i da su u pripremi knjige o ukusima Vranja, Divčibara i Radan planine kao i Hercegovine, kao neotkirvenim kulturološkim i gastronomskim biserima.
Za ovo mesto u Srbiji retko ko zna, a pravi je dragulj: Cena smeštaja je smejurija
U neposrednoj blizini nalazi se i crkva Svetog Đorđa iz 16. veka u selu Slavinja
KUĆA NA RUBU VREMENA: Otkrijte tajnu Pešterske visoravni – zašto se kuće grade sa dva dimnjaka i kako je nastalo "peštersko blago"
Pešterska visoravan, poznata i kao "srpski Sibir", važi za jedno od najhladnijih naseljenih mesta u Evropi. Otkrivamo zašto su lokalni domaćini razvili jedinstvenu arhitekturu sa dva dimnjaka i kako se na toj surovoj zemlji rodilo "peštersko blago" – beli sir i kajmak – čija je vrednost veća od surovih uslova života.
ŽIVI LED U SRCU ŠUMADIЈE: Zašto se Semeteško jezero nikada ne ledi i legenda o plutajućim ostrvima koja prkose logici
U zapadnom delu Kopaonika krije se jezero toliko misteriozno da mu profesionalni ronioci ne mogu izmeriti dno. Otkrivamo zašto se Semeteško jezero, sa svojih 60 metara prečnika, nikada ne ledi u potpunosti, kako plove njegova "živa" ostrva i zašto meštani sela Semeteša veruju da je nastalo kao kazna.
Raj za živce, najstarije lečilište, lekovito blato! Za ove banje retko koji Srbin zna, a spas je kod mnogih bolesti
Nisu poznate, a pružaju potpunu relaksaciju, leče razne boljke, mada nisu sve u dobrom stanju
KAMENI DŽIN U ŠUMADIЈI: Legenda o planini Rudnik – zašto se čuje tutnjava iz zemlje i tajna skrivenog blaga
Planina Rudnik, najviši vrh Šumadije, vekovima je bio centar rudarstva, ali i misterije. Otkrivamo zašto su stari rudari verovali u "Kamene džinove" i kako je mit o bogatstvu povezan sa legendom da se iz zemlje čuje neobična tutnjava, koja upozorava na opasnost i čuva tajne.
Komentari(0)