LEPOTE SRBIJE U PANČEVU I DELIBLATU: Spoj kulturnog blaga i ukusnih đakonija (VIDEO)
Obilazeći znamenitosti i krajolike naše zemlje, ekipa portala Lepote Srbije zaputila se ka Pančevu i Deliblatu.
Jezero Kraljevac, Foto: Jovana Lepojević
Ovoga puta vođeni čulom ukusa povodom nam je bio objavljivanje publikacije o kulturno-istorijskom i gastronomskom nasleđu Deliblatske peščare, koja važi za najveću pustinju u Evropi.
Vođeni ukusima, a svesni blaga koje naša zemlja poseduje, prva stanica nam je bio Narodni muzej u Pančevu. Ova institucija koja aktivno učestvuje i kao izdavač zapaženih knjiga o nematerijalnoj kulturnoj baštini otvorila nam je svoja vrata i pokazala krunu postavke, prvu verziju čuvene slike Paje Jovanovića „Seoba Srba“.
Kruna naše postavke je original slike „Seoba Srba“ Paje Jovanovića, koja je možda i najpoznatije umetničko delo srpskog naroda. Postoje četiri „takozvana originala“ „Seobe Srba“ koje je Paja Jovanović naslikao. Dva su najpoznatija, ovo koje se nalazi u Narodnom muzeju Pančevo i ono veće koje se nalazi u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Te dve verzije se razlikuju, jer je mitropolit Branković koji je sliku i naručio od Jovanovića zahtevao da se originalna verzija, ova koja se i nalazi u Pančevu, izmeni, tj. da se sa nje uklone žene, deca i siromašni narod u begu, želeći da Srbe predstavi samo kao vojnu silu – rekao je direktor Narodnog muzeja Pančevo Miroslav Birclin, institucije koja dogodine slavi stogodišnjicu osnivanja.
U muzeju nam je pažnju privukla i zastava Vojvodstva serbskog iz 1848. godine koju je austrijski car poklonio vođi ustanika, vojvodi Stevanu Šupljikcu.
Jezero Kraljevac, Foto: Jovana Lepojević
Iz muzeja smo se uputili ka mestu Deliblato, selu koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare. Od ljubaznog čamdžije koji nas je provozao po jezeru Kraljevac, saznali smo da je ono najpoznatije po retkim vrstama riba, paprati i ptica od kojih se najčešće viđa vodomar.
Ime Deliblato, dali su mu Turci koji su prelazivši Dunav na putu ka Austrougarskoj upali u „ludo blato“. Tako je Deliblato i dobilo ime (deli na turskom znači lud, prim.aut). Deliblatsku peščaru pošumljavala je carica Marija Terezija, a danas najveći deo ove peščare pripada MZ Deliblato. Danas, ovde živi oko 2800 stanovnika, što je manje nego ranije. Mladi uglavnom odlaze u veća mesta na studije, a jedan deo stanovništva opredelio se za život u inostranstvu.
Pančevo, Foto: Jovana Lepojević
Nošeni Košavom po jezeru Kraljevac, poprilično smo ogladneli, pa smo naše putovanje završili degustacijom đakonija i gastronomskog nasleđa ovoga kraja, koje je prikazano u nedavno objavljenoj publikaciji.
Deliblatska peščara je jedinsten spoj različitih ukusa i kultura jer je južni Banat jedan od etički najrazličitijih krajeva Srbije. Tu žive Srbi, Rumuni, Mađari, Česi, Slovaci, Vlasi... Ta mešavina i specifične prirodne okolnosti čine ovo područćje jedinstvenim. Bilo mi je izazovno da napišem knjigu o ovom kraj koja doprinosi promociji kulturne baštine i održivog turizma naše zemlje uz zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja koje je značaj izdanja prepoznalo - rekao nam je na kraju Dejan Zagorac istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Od urednika ovog izdanja saznali smo i da su u pripremi knjige o ukusima Vranja, Divčibara i Radan planine kao i Hercegovine, kao neotkirvenim kulturološkim i gastronomskim biserima.
Ova banja nema šta ne leči: Cena smeštaja bagatela, nalazi se na samo pola sata od Beograda
Voda je po svom sastavu lekovita alkalno-sumporovita, bogata natrijumom i sumporom
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Komentari(0)