JEDNO OD NAJLEPŠIH SABLASNIH MESTA NA SVETU Naš poznati pesnik Mika Antić je koristio deo dvorca kao svoj slikarski atelje (VIDEO/FOTO)

Lepote Srbije

10:00

Turizam 0

Ovo je jedna tužna priča o dvorcu porodice Špicer, poznatijem kao Špicerov dvorac ili još kao dvorac duhova u Beočinu.

JEDNO OD NAJLEPŠIH SABLASNIH MESTA NA SVETU Naš poznati pesnik Mika Antić je koristio deo dvorca kao svoj slikarski atelje (VIDEO/FOTO)
Shutterstock

Evo naznake kako je nekada izgledao raskoš i kako danas izgleda mesto koje je prepušteno vremenu i propadanju.

Možda je to iz razloga što su ljudi odustali od ovakvih mesta ili su jednostavno samo tako zaboravljena.

Kako da stignete do Beočina i Špicerovog dvorca

Beočin je mesto koje se nalazi na obali Dunava, na padinama Fruške gore, udaljeno od Beograda oko 90 km. Do njega se najlakše dolazi autoputem za Zagreb, preko Rume, pa kroz Nacionalni park Fruška gora. Takođe, nalazi se nedaleko od Novog Sada, pa do Beočina svakodnevno vozi prigradski autobus broj 78 koji kreće sa novosadske glavne autobuske stanice.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Dvorac sigurno nećete promašiti, jer se nalazi odmah pored puta u Fruškogorskoj ulici. Videćete i stare pogone beočinske cementare koji vode iznad puta, a dvorac je odmah tu ispod njih.

Istorija Špicerovog dvorca

Ovaj nekada predivni dvorac sagradio je 1898. godine Ede Špicer, bogati veleposednik nemačkog porekla, koji je bio suvlasnik beočinske cementare. U to vreme je porodica Špicer bila veoma imućna, pa su poželeli za sebe raskošni dom baš u ovom delu Vojvodine. Projekat je uradio arhitekta Stajndl Imre, čije je najpoznatije delo zgrada parlamenta Mađarske u Budimpešti. U isto vreme kada je sagrađen dvorac, oko njega je uređen park koji je nazvan – Špicer bašta. Kombinovanjem različitih stilova arhitekture koja je bila zastupljena u Vojvodini u 19. veku, Špicerov dvorac je, po mnogima bio jedno od najlepših arhitektonskih blaga u ovom delu Evrope. Sagrađen je u kombinaciji gotike, romantike, renesanse i baroka, a sve to zajedno se zove eklektički stil.

Shutterstock
 

 

I sve je funkcionisalo savršeno do početka Drugog svetskog rata kada je kompletna porodica Špicer napustila Beočin i svoj dom i odselila se u Nemačku gde i danas žive njihovi potomci. Nakon njihove selidbe, sve se promenilo. 

Za vreme rata, Nemci su dvorac koristili kao sedište njihove komande. Nakon toga je u njemu jedno vreme bila škola, pa biblioteka i dom kulture, a zatim i restoran. Posle toga je napušten, pa danas praktično predstavlja kuću duhova sa polupanim prozorima i u poodmaklom stadijumu propadanja.

Kako izgleda Špicerov dvorac danas

Bledo roze objekat se nalazi pored puta. Nekada su se ovde prolaznici divili prizoru, a danas može da se vidi da je sa njega odneto sve što je moglo da se odnese. Nema vrata, nema prozore, ukrasi su poskidani, a fasada išarana. Jednostavno napušten i ostavljen od svih. Staza je zarasla u korov, a park u kojem se dvorac nalazi je zapušten i neuredan. Baš u skladu sa građevinom.

Njegova unutrašnjost je posebno lepa. Svuda dominiraju jake i drečave boje, a posebno se izdvaja kamin u glavnom holu koji je napravljen od žolnai keramike. Vide se naznake drvenih ukrasa koji su stajali na zidovima, ali su i njih poskidali i iskoristili za ogrev. Prolazimo kroz prostrane sobe na prizemlju i svaka je uništena, prazna ili sa dosta šuta i otpada. Odzvanja nam glas dok pričamo, a to je izgleda način da prostorije kažu koliko su napuštene i prazne.

Na spratu, isto stanje. Vidi se pokušaj renoviranja, ali se na tome stalo. Jedino je ostalo očuvano jedno kupatilo sa kadom. Na spratu se nalazi balkon na koji može da se izađe, a vitraži na prozorima koji su bili napravljeni od raznobojnog stakla su polupani. Čujem vetar kako pleše svoju melodiju. Fijuče i luta kroz prostorije kroz koje i posetioci tako prođu i odu, i opet ostane sve pusto i prazno.

Shutterstock
 

 

Tužna priča dvorca porodice Špicer

Spomenka je menadžer dvorca. Živi tu u blizini i svraća nekoliko puta dnevno da vidi da slučajno nema koga unutra jer je zabranjen pristup. A table sa zabranom pristupa nigde nema.

Ispričaće Vam je da je svaka filmska ekipa koja je snimala ovde film za sobom ostavila krš i lom i koliko su svi bili nemarni prema ovom mestu, kao da je ukleto. Iako je 1997. godine proglašen spomenikom kulture, to ga nije spasilo od propadanja. Kusturica je nudio određenu sumu opštini da ga otkupi, ali mu taj zahtev nije bio odobren, a sada ga nude na korišćenje bez naknade, samo da ga neko uredi i renovira. 

Shutterstock
 

 

Danas se uprkos oštećenjima mogu videti ukrasi u vidu ljudskih figura i zmajeva koji su veoma zanimljivi i neobični. Ali jednostavno, kada je nešto graciozno, ostaje takvo i kada je napušteno i ostavljeno. Takav je dvorac porodice Špicer. Propada dostojanstveno, pokazujući da i dalje može da oduševi svakoga čak i samo sa naznakama onoga kako je nekada izgledao. 

Shutterstock
 

 

Zbog svog karakterističnog izgleda, u dvorcu je snimano nekoliko filmova: „Crna mačka, beli mačor“, „Doručak sa đavolom“, a ovde je i Klint Istvud našao idelno mesto za snimanje nekoliko scena svog filma „Ratnici“.

A dvorac, tako tužno i ponosno, čeka neka bolja vremena da zasija i da se uredi onako kako mu i priliči.

 

 

Izvor: mojsvetuboji

Komentari(0)

Loading