ČUDOTVORNA SRPSKA SVETINJA U PODNOŽJU PLANINE JELICE Mnogi ljudi su u ovom manastiru pronašli spas moleći se svecu čije mošti tu počivaju (FOTO)
U čačanskom selu Banjica, u podnožju planine Jelice, nalazi se jedna od najvećih srpskih svetinja.

Pre sedam vekova braća Mrnjavčevići podigli su manastir Stjenik u kom danas počivaju mošti Svetog Jovana Stjeničkog nad kojim su se izlečili mnogi putnici namernici koji su spas od fizičkih, ali i duhovnih teskoba potražili upravo u ovoj božijoj kući. Manastir Stjenik nalazi se ispod istoimenog brda, a ukoliko se od njegovih starih drvenih vrata uputite 500 metara putem uzbrdo, doći ćete do izvora pod nazivom Svetinja, za čije postojanje su vezana mnoga božija čuda.
„Devojčicu koja je rođena slepa, roditelji su po svakom prazniku dovodili na izvor i umivali je. Nakon jednog bogosluženja ona je progledala kad je imala tri godine, kasnije je postala čak i učiteljica. Zatim, žena koja je bila srčani bolesnik, bajpaseve i operaciju je izbegla upravo zahvaljujući molitvi nad moštima i vodi sa svetog izvora. Danas vernici ovde vrlo često dolaze i svi sa sobom nose flaše, kako bi natočili vode i poneli svojim kućama“, kaže stariji mešatanin sela Banjica.
Možda vas zanima:

BOGATA ŠUMOM I NEVEROVATNIM PEJZAŽIMA Prirodna lepotica pored Čačka ime dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke
Lepote Ovčara i Kablara nadaleko su poznate, a vidikovci na ovim planinima iz godine u godine beleže sve više posetilaca.

U SRBIJI NIČE NOVO SKIJALIŠTE Pre 30 godina su se na tom mestu okupljali Čačani, idealno za letnji i zimski odmor
Planina Jelica predstavlja prirodnu granicu između Dragačeva i čačanske kotline i prepoznata je kao izuzetno atraktivan turistički potencijal.
Možda vas zanima:

BOGATA ŠUMOM I NEVEROVATNIM PEJZAŽIMA Prirodna lepotica pored Čačka ime dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke
Lepote Ovčara i Kablara nadaleko su poznate, a vidikovci na ovim planinima iz godine u godine beleže sve više posetilaca.

U SRBIJI NIČE NOVO SKIJALIŠTE Pre 30 godina su se na tom mestu okupljali Čačani, idealno za letnji i zimski odmor
Planina Jelica predstavlja prirodnu granicu između Dragačeva i čačanske kotline i prepoznata je kao izuzetno atraktivan turistički potencijal.
Možda vas zanima:

BOGATA ŠUMOM I NEVEROVATNIM PEJZAŽIMA Prirodna lepotica pored Čačka ime dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke
Lepote Ovčara i Kablara nadaleko su poznate, a vidikovci na ovim planinima iz godine u godine beleže sve više posetilaca.

U SRBIJI NIČE NOVO SKIJALIŠTE Pre 30 godina su se na tom mestu okupljali Čačani, idealno za letnji i zimski odmor
Planina Jelica predstavlja prirodnu granicu između Dragačeva i čačanske kotline i prepoznata je kao izuzetno atraktivan turistički potencijal.
Možda vas zanima:

BOGATA ŠUMOM I NEVEROVATNIM PEJZAŽIMA Prirodna lepotica pored Čačka ime dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke
Lepote Ovčara i Kablara nadaleko su poznate, a vidikovci na ovim planinima iz godine u godine beleže sve više posetilaca.

U SRBIJI NIČE NOVO SKIJALIŠTE Pre 30 godina su se na tom mestu okupljali Čačani, idealno za letnji i zimski odmor
Planina Jelica predstavlja prirodnu granicu između Dragačeva i čačanske kotline i prepoznata je kao izuzetno atraktivan turistički potencijal.
Možda vas zanima:

BOGATA ŠUMOM I NEVEROVATNIM PEJZAŽIMA Prirodna lepotica pored Čačka ime dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke
Lepote Ovčara i Kablara nadaleko su poznate, a vidikovci na ovim planinima iz godine u godine beleže sve više posetilaca.

U SRBIJI NIČE NOVO SKIJALIŠTE Pre 30 godina su se na tom mestu okupljali Čačani, idealno za letnji i zimski odmor
Planina Jelica predstavlja prirodnu granicu između Dragačeva i čačanske kotline i prepoznata je kao izuzetno atraktivan turistički potencijal.
Prema predanju Jovan Stjenički je najviše vremena provodio u postu i molitvi, u jednoj pećini iznad manastira. U leto 1462. godine Turci su upali u manastir zapalili ga, a igumana Jovana usmrtili. Na mestu gde je sahranjen kasnije je podignuta nova crkva. Prilikom obnove manastira 1950. Godine na Vidovdan, njegove mošti su iskopane i prebačene u manastir i od tada narod ovog kraja ovde se moli, traži lek za svoje bolesti i razrešenje mnogih nevolja, Brojni su oni koji su se ovde izlečili od epilepsije i plućnih bolesti.
"Do pre nekoliko godina do manastira Stjenik vodila je samo uzana stazica, kroz šumu, uz potok. Ali i pored toga narod je dolazio na poklonjenje svecu. Čak su mnogi vernici ostajali po čitavu noć u crkvi, a hladne noći ispod Jelice nisu ih odgovorile od ove namere i kako kažu – svetac je uvek pomagao", kažu meštani.
Manastir Stjenik na mapi:

Ovo je omiljeno mesto i najdraža uspomena za hiljade srpskih mališana: Odmaralište Mitrovac na Tari ovog leta imalo odličnu sezonu, sada sledi i rekonstrukcija
Najlepša uspomena iz detinjstva mnogih mališana iz Srbije svakako su letovanja na Mitrovcu na Taru. Decenijama ovo dečje letovalište jedno je od najlepših i najposećenijih.

ZAŠTO JE MANASTIR KUMANICA OSTROG S OVE STRANE: Verovanje je da ovde slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju
Drevni manastir Kumanica, na sjeničko-pešterkoj visoravni u blizini granice sa Crnom Gorom bio je značajan duhovni centar. Posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu. Mnogi ga smatraju Ostrogom s ove strane.

Kako izgleda jutro na salašu: U ritmu ravnice i mirisa domaće pogače
U srcu vojvođanske ravnice, tamo gde se horizont gubi u zlatnim njivama, a ritam života određuje priroda, jutra na salašu imaju posebnu čaroliju. To nije samo beg iz grada – to je povratak sebi.

U Srbiji postoji 7 vazdušnih banja: Visok nivo jona i ozona, posebno su dobre za ove bolesti! (FOTO)
Na osnovu procene Balneoklimatološkog instituta Srbije, na teritoriji naše zemlje postoji ukupno sedam vazdušnih banja

Od orlova do vinograda – čari Sićevačke klisure
Na samo dvadesetak kilometara istočno od Niša, između planina Suve planine i Svrljiških planina, prostire se jedan od najdramatičnijih kanjona u Srbiji – Sićevačka klisura. Duga oko 17 kilometara, ova prirodna kapija ka Pirotu vekovima je bila i put i prepreka, mesto susreta civilizacija i prirodne divljine.
Komentari(0)