Visina stubova biće određena prema tehničko-tehnološkim zahtevima žičare.
Osim gondole koja bi povezala Novi Beograd i Kalemegdan, u narednom periodu u prestonici je u planu još jedna žičara – od Novog Beograda do Košutnjaka, a preko Ade Ciganlije i Makiša. Sudeći prema izmenama i dopunama plana generalne regulacije Grada Beograda, izgradnja kabinske žičare – gondole i pratećih sadržaja, predviđena je fazno, i to: prva faza: Novi Beograd – Ada Ciganlija – Makiš, a druga faza Makiš – Banovo Brdo – Košutnjak.
VISINA STUBOVA I DO 12 METARA
Možda vas zanima:
ZABORAVITE NA ŠVERCOVANJE Stižu velike promene u gradskom prevozu
Evo šta to znači...
MITSKA LINIJA JEDINICE Zašto u glavnom gradu Srbije ne saobraća tramvaj broj 1?
Beogradskim ulicama više od jednog veka kloparaju i vuku se tramvaji svakodnevno prevozeći hiljade prestoničana na ovu i onu stranu. I dok je “Dvojka” stekla kultni status i kumovala strogom centru grada, linija 1 je ostala misterija o čijem (ne)postojanju se godinama raspravlja.
Možda vas zanima:
ZABORAVITE NA ŠVERCOVANJE Stižu velike promene u gradskom prevozu
Evo šta to znači...
MITSKA LINIJA JEDINICE Zašto u glavnom gradu Srbije ne saobraća tramvaj broj 1?
Beogradskim ulicama više od jednog veka kloparaju i vuku se tramvaji svakodnevno prevozeći hiljade prestoničana na ovu i onu stranu. I dok je “Dvojka” stekla kultni status i kumovala strogom centru grada, linija 1 je ostala misterija o čijem (ne)postojanju se godinama raspravlja.
Možda vas zanima:
ZABORAVITE NA ŠVERCOVANJE Stižu velike promene u gradskom prevozu
Evo šta to znači...
MITSKA LINIJA JEDINICE Zašto u glavnom gradu Srbije ne saobraća tramvaj broj 1?
Beogradskim ulicama više od jednog veka kloparaju i vuku se tramvaji svakodnevno prevozeći hiljade prestoničana na ovu i onu stranu. I dok je “Dvojka” stekla kultni status i kumovala strogom centru grada, linija 1 je ostala misterija o čijem (ne)postojanju se godinama raspravlja.
Visina stubova biće određena prema tehničko-tehnološkim zahtevima žičare i prema uslovu da omogućava neometan kopneni i rečni saobraćaj, odnosno obezbeđuje da donja konstrukcija gondole bude na udaljenju većem od 4,5 metara od najviše tačke javne saobraćajne površine, šest metara od nivoa koridora primarnih infrastrukturnih vodova i 12 metara od nivoa reke pri najvišem vodostaju – navodi se u dokumentu.
MOSTOVI I TUNELI
U Savskom amfiteatru planirana su dva mosta. Jedan od mostova (moguća je i tunelska veza), povezao bi prostor na desnoj i levoj obali Save i bio bi lako dostupan za pešački i javni saobraćaj. Drugi bi bio magistralnog ranga.
Pored navedenog, značajno je pomenuti i planiranu vezu Savske i Dunavske padine koja bi se ostvarila tunelom za drumski saobraćaj.
– Tunel je planiran kao produžetak Starog Savskog mosta i pružaće se ispod Terazijskog grebena ka Ulici despota Stefana. Ovaj saobraćajni pravac treba da rastereti centralno gradsko područje od saobraćajnih tokova na pravcu Novi Beograd – Savski amfiteatar – Ada Huja – piše u planu.
BRODOM PO BEOGRADSKOM PRIOBALJU
Planirano je da brodovi budu zatvoreni kako bi mogli da se koriste po svim vremenskim uslovima, a važila bi ista kartica za plaćanje kao u vozilima gradskog prevoza. Od Zemunskog keja do Dorćola za dvanaest minuta, a od Borče do Karaburme za desetak – moguće je ako vas rekom preveze putnički brod.
Stručnjaci Saobraćajnog fakulteta koji su radili taj projekat ukazuju da brzina transporta nije jedina prednost putovanja rekom.
– Projekat je od izuzetnog značaja zato što se njime ne samo smanjuju gužve u kopnenom transportu već se smanjuje uticaj na životnu sredinu koji se ogleda u smanjenju emisije buke, ali i drugih elemenata, pre svega zaštite vazduha – objašnjava prof. dr Branko Milovanović sa Saobraćajnog fakulteta.
Putnike bi trebalo da prevozi jedanaest brodova, a u jedan bi moglo da stane oko sedamdeset ljudi. Polazili bi na svakih dvadeset minuta.
Ovaj prevoz će obuhvatiti sve opštine, od Obrenovca do Grocke i Zemuna, tako da će oni koji žive u blizini reke moći da koriste rečni prevoz.
Selo bez cigle i maltera – dragulj Stare planine
U zabačenim predelima Stare planine, skriveno od glavnih saobraćajnica i modernih građevina, nalazi se selo Gostuša – pravi biser tradicionalne srpske arhitekture. Njegov posebni šarm leži u kućama građenim isključivo od kamena i drveta, bez ijedne cigle ili kapi maltera.
Od orla belorepana do magarećeg mleka – čuda Zasavice
Na jugozapadu Srema, u dolini reke Save, prostire se Specijalni rezervat prirode Zasavica – jedno od najlepših močvarnih područja Srbije. Ovo zaštićeno područje, dugačko 33 kilometra, dom je retkih biljnih i životinjskih vrsta, a njegova netaknuta priroda i mirna atmosfera privlače zaljubljenike u prirodu iz cele zemlje.
Ovo je banja koju je obožavao Knez Miloš! Cena smeštaja povoljna: Ima bogat sadržaj i za decu i odrasle
Bogata prirodnim lepotama, planinskom klimom i povoljnom ponudom smeštaja. Njen akvapark je okružen zelenilom i nudi povoljne cene karata za posetioce.
Rtanj u čaši – rakija sa mirisom planinskog čaja
U podnožju misteriozne planine Rtanj, poznate po legendama, piramidalnom obliku i lekovitom bilju, rađa se jedno posebno piće – rtanjska rakija. Ona u sebi spaja snagu voća i mirise rtanjskog čaja, stvarajući aromu koja podseća na letnje jutro na planini.
Gde se surova klima pretvara u lepotu – Pešterska visoravan
Na jugozapadu Srbije, tamo gde se planinski vrhovi nadvijaju nad prostranim poljima, prostire se Pešterska visoravan – najveća visoravan na Balkanu i jedno od najzanimljivijih prirodnih područja naše zemlje. Na nadmorskoj visini od oko 1.200 metara, ova oblast krije spoj divlje prirode, surove klime i bogate tradicije.
Komentari(0)