NAJNEOBIČNIJI MUZEJ U SRBIJI Biolog skuplja struganički kamen, a na gromadama koje poseduje pozavideli bi mu mnogi muzeji u Evropi
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena. Pod otvorenim nebom nalazi se nekoliko stotina retkih eksponata, na kojima bi nam pozavideli i svetski muzeji, a jedan od takvih su i litografske stene koje su nekada bile od velikog značaja.
rina.rs
Možda vas zanima:
JEDINSTVENA PEĆINA GDE CARUJU SLEPI MIŠEVI Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u Prvom srpskom ustanku
Podno Divčibara u selu Paštrić kod Mionice priroda je sama ocrtala pravi dragulj, koji mami brojne naučnike upravo u ovaj kraj zapadne Srbije.
PRVA BANKA GENA NA BALKANU Otvorena u mioničkom selu Paštrić i ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica (VIDEO)
Stare sorte voća i povrća nestaju vrtoglavom brzinom. Procenjeno je da je u 20. veku nestalo čak 75 odsto sorti, a da svake godine prestane da postoji oko dva odsto autohtonih vrsta. Zbog toga je od izuzetne važnosti njihovo očuvanje, a banka gena, koja od 2019. godine postoji i u Srbiji, u tom smislu ima ključnu ulogu.
Možda vas zanima:
JEDINSTVENA PEĆINA GDE CARUJU SLEPI MIŠEVI Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u Prvom srpskom ustanku
Podno Divčibara u selu Paštrić kod Mionice priroda je sama ocrtala pravi dragulj, koji mami brojne naučnike upravo u ovaj kraj zapadne Srbije.
PRVA BANKA GENA NA BALKANU Otvorena u mioničkom selu Paštrić i ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica (VIDEO)
Stare sorte voća i povrća nestaju vrtoglavom brzinom. Procenjeno je da je u 20. veku nestalo čak 75 odsto sorti, a da svake godine prestane da postoji oko dva odsto autohtonih vrsta. Zbog toga je od izuzetne važnosti njihovo očuvanje, a banka gena, koja od 2019. godine postoji i u Srbiji, u tom smislu ima ključnu ulogu.
„Na njima se štampalo, na njima umetnici rade. Te litografske stene mogu se pronaći samo ovde i na još jednom mestu u Selenhofenu u Nemačkoj. Korišćene za litografiju, bile su izvozni brend Srbije. Davne 1890. godine kada je pravljen toranj u Parizu, na upriličenoj izložbi bio je naš kamen iz Struganika. Kamenom iz ovog kraja obložena je i zgrada opere u Beču“, kazao je za RINU, biolog Predrag Petrović.
Muzej kamena zamišnjen je kao edukativna lokacija, koja će zaljubljenicima u geologiju otkriti retke i jedinstvene vrste. Najteži deo, kako kaže Peca, bio je dopremiti sve te stene do njegovog domaćinstva ali vredelo je truda. Deo eksponata nalazi se pod otvorenim nebom, gde je nikao i jedinstveni Kameni bukvar – citati književnika ispisani na stenama, a simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana.
rina.rs
„Kada je Matija Bećković ovde bio u poseti, jedna stena me je podsetila na njega, pa se tako rodila ideja da stihovi iz njegove knjige budu uklesani na njoj. Nakon njega i drugi velikni su dobili svoju stenu, poput Desanke Maksimović, Njegoša. Za njega sam izabrao stenu krečnjačkog tipa, pretaložen pre nešto više od 80 miliona godina u Struganiku. Simbolično je to stena od dva metra, a kako smo taj kamen natovarili i postavili ovde samo mi znamo. Nije bilo nimalo lako“, rekao je ovaj biolog.
rina.rs
Četiri hiljade ljudi godišnje obiđe ovo imanje u selu Paštrić. Ljubitelji geologije obožavaju ovo mesto, gde preko 300 eksponata čeka da bude viđeno i primećeno.
rina.rs
„Ovo je prava enciklopedija znanja kad je u pitanju geologija. Ovde posoje primerci koji se nigde drugo ne mogu videti. Na primer, breča, šarena stena je otkrivena pre šest godina na planini Maljen i nigde u svetu nema više ovakvih primeraka. Mnogi muzeji u Evropi bi želeli da je imaju u svojoj kolekciji ovakav eksponat , ali za sada im nedamo“, kaže Predrag.
Za sada su sve stene iz valjevskog kraja, a plan je da ih bude iz sbih krajeva Srbije, a Peca poručuje da iako vam možda svi deluju slično – dva kamena ne postoje.
rina.rs
(Izvor:Rina.rs)
Ovo je banja koju je obožavao Knez Miloš! Cena smeštaja povoljna: Ima bogat sadržaj i za decu i odrasle
Bogata prirodnim lepotama, planinskom klimom i povoljnom ponudom smeštaja. Njen akvapark je okružen zelenilom i nudi povoljne cene karata za posetioce.
Rtanj u čaši – rakija sa mirisom planinskog čaja
U podnožju misteriozne planine Rtanj, poznate po legendama, piramidalnom obliku i lekovitom bilju, rađa se jedno posebno piće – rtanjska rakija. Ona u sebi spaja snagu voća i mirise rtanjskog čaja, stvarajući aromu koja podseća na letnje jutro na planini.
Gde se surova klima pretvara u lepotu – Pešterska visoravan
Na jugozapadu Srbije, tamo gde se planinski vrhovi nadvijaju nad prostranim poljima, prostire se Pešterska visoravan – najveća visoravan na Balkanu i jedno od najzanimljivijih prirodnih područja naše zemlje. Na nadmorskoj visini od oko 1.200 metara, ova oblast krije spoj divlje prirode, surove klime i bogate tradicije.
Ova zaboravljena banja je pravo blago! Cene smeštaja od 2.000 dinara: Lekovita voda "diže na noge"
Banja nije urbanizovana i nudi jednostavnu infrastrukturu sa improvizovanim bazenima i prostorima za presvlačenje. Posetioci su oduševljeni prirodnom lepotom i lekovitim efektima vode, što motiviše stalno vraćanje.
Iza litica Zlota: Lazarev kanjon – divlja lepota i mitska kapija Istočne Srbije
Najdublji i najduži kanjon istočne Srbije, mesto dugih šetnji, pećina koje čekaju otkrivanje i priča o prirodi gde vreme staje.Isečen u srcu Kučajskih planina, Lazarev kanjon čuva i prirodne čudesne oblike i priče koje se prepliću između istorije i legende.
Komentari(0)