PRVA BANKA GENA NA BALKANU Otvorena u mioničkom selu Paštrić i ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica (VIDEO)
Stare sorte voća i povrća nestaju vrtoglavom brzinom. Procenjeno je da je u 20. veku nestalo čak 75 odsto sorti, a da svake godine prestane da postoji oko dva odsto autohtonih vrsta. Zbog toga je od izuzetne važnosti njihovo očuvanje, a banka gena, koja od 2019. godine postoji i u Srbiji, u tom smislu ima ključnu ulogu.
Ivana Petrović, koordinator banke gena i starih semena koja je formirana u Mionici, objašnjava da je očuvanje starih vrsta veoma značajno jer su one izuzetno kvalitetne i otporne na faktore spoljašnje sredine, a takođe su neophodne za stvaranje novih sorti.
„Za sada u našoj banci imamo najviše sorti jabuka, krušaka, šljiva, koje su zaštitni znak zapadne Srbije. Pošto je banka semena započeta upravo na tom podneblju, imamo dosta šljiva kao što su ranka, madžarka, metlaš, belovača. Od jabuka imamo najpoznatije — petrovaču, lubeničarku, itd.“
Pored voća, prioritet srpske banke gena je očuvanje starih sorti povrća.
Možda vas zanima:
STENE KOJE SE NALAZE SAMO NA OVOM MESTU Srpskim kamenom iz Struganika obložena je čuvena zgrada opere u Beču (FOTO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena.
JEDINSTVENA PEĆINA GDE CARUJU SLEPI MIŠEVI Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u Prvom srpskom ustanku
Podno Divčibara u selu Paštrić kod Mionice priroda je sama ocrtala pravi dragulj, koji mami brojne naučnike upravo u ovaj kraj zapadne Srbije.
Možda vas zanima:
STENE KOJE SE NALAZE SAMO NA OVOM MESTU Srpskim kamenom iz Struganika obložena je čuvena zgrada opere u Beču (FOTO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena.
JEDINSTVENA PEĆINA GDE CARUJU SLEPI MIŠEVI Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u Prvom srpskom ustanku
Podno Divčibara u selu Paštrić kod Mionice priroda je sama ocrtala pravi dragulj, koji mami brojne naučnike upravo u ovaj kraj zapadne Srbije.
Možda vas zanima:
STENE KOJE SE NALAZE SAMO NA OVOM MESTU Srpskim kamenom iz Struganika obložena je čuvena zgrada opere u Beču (FOTO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena.
JEDINSTVENA PEĆINA GDE CARUJU SLEPI MIŠEVI Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u Prvom srpskom ustanku
Podno Divčibara u selu Paštrić kod Mionice priroda je sama ocrtala pravi dragulj, koji mami brojne naučnike upravo u ovaj kraj zapadne Srbije.
„Povrće nestaje mnogo brže nego voće, jer se radi o jednogodišnjim biljkama. Ako jedne godine ne sačuvamo seme, praktično se ta sorta gubi.“
Praksa banaka gena starih sorti postoji i u evropskim zemljama, posebno u Španiji i Francuskoj. Od svetskih banaka najpoznatija je indijska u kojoj se čuva veliki broj gena i semena.
Mionička banka gena, koja je istovremeno i prva takva banka na Balkanu, jeste takozvana „živa banka“, što znači da se projekat ne svodi samo na skladištenje smena, nego je cilj umrežavanje svih zainteresovanih koji bi ta semena gajili za svoje potrebe, u okviru lokalne zajednice.
„Dobili smo ponudu grupe entuzijasta iz Homolja koji žele da formiraju banku gena Homolje, a neprestano nam se javljaju ljudi iz Novog Sada i sa juga Srbije. Potrebani su nam saveti i pomoć kako bismo osnovali svoju lokalnu banku gena. A u centralnom delu banke čuvaćemo semena i pružati podršku svima koji žele da se uključe. Zato je veliki akcenat stavljen na edukaciju.“
Petrovićeva objašnjava da bankom gena u Mionici rukovodi ekološki pokret „Okvir života“, a da semena koja se čuvaju ne pripadaju nikome, no isključivo lokalnoj zajednici u kojoj su vekovima gajene.
„Mi smo veliki protivnici prisvajanja genetskih resursa i akcenat je na tome da lokalna zajednica bude glavni nosilac projekta. Mi možemo da pomognemo ljudima da ustanove neke standarde, da pomognemo savetodavno, u nabavci materijala i slično, ali glavni nosilac je lokalna zajednica.“
Izvor: Jelena Vučićević, Sputnjik
MNOGI Ljudi veruju da izgled noktiju može otkriti mnogo o zdravlju, a neki i u njihovu magijsku moć...
Nokti imaju posebno mesto u različitim kulturama i verovanjima širom sveta, kod nas se često pominju u kontekstu magijskih rituala i, u astrologiji, a mnogi lekari tvrde da njihov izgled može otkriti dosta o našem zdravlju.
OD ZMAJA DO VRAPCA Evo kako su po predanju beogradske opštine dobile ime
Teritorija grada Beograda je podeljena na 17 opština, 10 gradskih i 7 prigradskih. Iako ste veliki broj puta čuli za svaku od njih, da li ste se ikada zapitali kako su one zapravo dobile svoja imena?
PČELA Savršenstvo prirode, da li ste znali da imaju svoj jezik
Pčele su insekti bez kojih se ne bi moglo, važnost pčele za oprašivanje biljaka je ogromna ali danas ćemo se pozabaviti njenim drugim izuzetnim osobinama, Pčele su neverovatno organizovane i komuniciraju unutar košnice koristeći različite metode.
Naši stari su ih smatrali rajskim voćem, evo zašto smokve treba jesti svaki dan
Iako su nam tokom godine dostupne suve smokve, ipak one sveže ništa ne može zameniti. Slatke, mesnate plodove možete zamrznuti, pa ih kasnije koristi za kolače i štrudle, ali i džemove.
LEGENDA O SMRTI DESPOTA STEFANA Na rame mu je sletela ptičica...
Vladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Komentari(0)