Potencijal Čuljevine kao arheološkog lokaliteta nije iscrpljen tako da su istraživanja nastavljena.
Pre skoro pola veka meštani čačanskog sela Prijevor sasvim slučajno otkrili su arheološko nalazište Čuljevine, kad je na imanju izorana skulptura kamenog lava. Ubrzo su krenula i arheološka istraživanja koja su potvrdila da se u Šumadiju nalaze temelji kasnoantičke porodične grobnice iz IV i početka V veka naše ere.
„Otkriveni su temelji tri prostorije nejednakih dimenzija, ali unutrašnjost prve dve nije istražena. Treća najveća prostorija takođe je delimično istražena. U njenom jugozapadnom delu je otkriven zidani grob na svod u kome su pronađeni ostaci dve individue i fragmentovani grobni prilozi“, rekla je za RINU Delfina Rajić, direktor Narodnog muzeja u Čačku.
Printscreen youtube
Nakon 50 godina došlo se do novih značajnih otkrića o prošlosti Prijevora i celog čačanskog kraja. Ove godine su u potpunosti istražene dve pristupne prostorije i započeto je iskopavanje treće najveće odaje.
„Sada je jasno da su dve ulazne prostorije služile pogrebnim obredima i bile na neki način ukrašene slikanim trakama crvene, plave i oker boje, na beloj osnovi. U trećoj najvećoj odaji korišćenoj za sahranjivanje otkriven je još jedan rimski zidani grob, po dimenzijama skoro dvostruko veći od prethodno otkrivenog iz 1977. godine.
Od pokretnih nalaza se može izdvojiti jedan ukrašeni cilindrični predmet od kosti. Takođe nova iskopavanja su omogućila da se kasnije groblje formirano na ruševinama kasnoantičke grobnice opredeli u period IX – XI veka. Nalazi, a posebno grobni, iz ovog perioda u oblasti gornjeg toka Zapadne Morave su veoma retki, tako da nova istraživanja predstavljaju značajan doprinos u poznavanju srednjovekovne prošlosti Čačka“, ističe Delfina Rajić.
Nalazi koji su tada otkriveni se nalaze u stalnoj postavci Narodnog muzeja – kamena skulptura lava, staklena boca, staklene čaše kao i srebrna pojasna kopča, srebrne igle. Takođe je delimično istraženo kasnije groblje koje je nastalo na ruševinama rimske grobnice.
Rukovodilac istraživanja je Aleksandra Gojgić arheolog Narodnog muzeja Čačak, a saradnici Vujadin Vujadinović i Ljubinka Pavlović arheolozi iz Čačka. Iskopavanja su finansirana iz redovnog programa Narodnog muzeja Čačak.
(IZVOR: alo.rs)
Za ovo mesto u Srbiji retko ko zna, a pravi je dragulj: Cena smeštaja je smejurija
U neposrednoj blizini nalazi se i crkva Svetog Đorđa iz 16. veka u selu Slavinja
KUĆA NA RUBU VREMENA: Otkrijte tajnu Pešterske visoravni – zašto se kuće grade sa dva dimnjaka i kako je nastalo "peštersko blago"
Pešterska visoravan, poznata i kao "srpski Sibir", važi za jedno od najhladnijih naseljenih mesta u Evropi. Otkrivamo zašto su lokalni domaćini razvili jedinstvenu arhitekturu sa dva dimnjaka i kako se na toj surovoj zemlji rodilo "peštersko blago" – beli sir i kajmak – čija je vrednost veća od surovih uslova života.
ŽIVI LED U SRCU ŠUMADIЈE: Zašto se Semeteško jezero nikada ne ledi i legenda o plutajućim ostrvima koja prkose logici
U zapadnom delu Kopaonika krije se jezero toliko misteriozno da mu profesionalni ronioci ne mogu izmeriti dno. Otkrivamo zašto se Semeteško jezero, sa svojih 60 metara prečnika, nikada ne ledi u potpunosti, kako plove njegova "živa" ostrva i zašto meštani sela Semeteša veruju da je nastalo kao kazna.
Raj za živce, najstarije lečilište, lekovito blato! Za ove banje retko koji Srbin zna, a spas je kod mnogih bolesti
Nisu poznate, a pružaju potpunu relaksaciju, leče razne boljke, mada nisu sve u dobrom stanju
KAMENI DŽIN U ŠUMADIЈI: Legenda o planini Rudnik – zašto se čuje tutnjava iz zemlje i tajna skrivenog blaga
Planina Rudnik, najviši vrh Šumadije, vekovima je bio centar rudarstva, ali i misterije. Otkrivamo zašto su stari rudari verovali u "Kamene džinove" i kako je mit o bogatstvu povezan sa legendom da se iz zemlje čuje neobična tutnjava, koja upozorava na opasnost i čuva tajne.
Komentari(0)