MANASTIR VISOKI DEČANI KRIJE VELIKU TAJNU SRPSKE ISTORIJE: Ko je misteriozna princeza sa freske? (FOTO)
Ova freska u manastiru Visoki Dečani predstavlja veliku enigmu već decenijama
Ova freska u manastiru Visoki Dečani predstavlja veliku enigmu već decenijama
Zahvaljujući njoj, srpska i mletačka porodica su se veoma poštovale.
Ne zna se pouzdano ko je tvorac “Belog anđela”, veruje se da je u pitanju grupa umetnika Grka, koji su negovali slobodan potez i imali razvijen osećaj za boju.
Freska apostola Filipa kao preteča italijanskih dela poznata je pod nazivom Lepi Jovan.
Pećinska crkva Svetih Petra i Pavla nalazi se pored sela Rsovci, na Staroj planini u pećini brda Kalik, 22 kilometara od Pirota. Podignuta je u 13. veku.
Istoričari umetnosti ukazuju na to da misterije nema i da su u pitanju personifikacije sunca i meseca.
Otkrivena je freska cara Dušana sa porodicom, skrivana duže od stotinu godina. Evo gde se nalazi, čak je i Nušić pisao o njoj!
U manastiru Visoki Dečani nalazi se jedina freska na svetu na kojoj Isus Hristos ima u ruci mač umesto knjige.
Uz mileševskog Belog anđela i sopoćansko Uspenje Presvete Bogorodice, Raspenjem je srpska srednjovekovna umetnost dostigla neke od svojih najviših domena.
Pećinska crkva Svetih Petra i Pavla se nalazi pored sela Rsovci. Udaljena je dvadesetak kilometara od Pirota, smeštena u kameniti deo brda Kalik na Staroj planini.
Ima mnogo nepoznanica iz srpske istorije. Nažalost 1941. godine u bombardovanju Beograda je spaljena biblioteka gde je uništeno 300 000 dragocenih knjiga i uništeni su mnogi pisani tragovi. Međutim poneki su i ostali.
Ova freska Bogorodice proglašena za najlepšu na svetu
Carska crkva na Venčacu je svedočanstvo o naglo prekinutom usponu Dušanove Srbije, zaključak je arheologa Narodnog muzeja u Aranđelovcu i sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, posle iskopavanja na lokalitetu Dvorine.
O njoj ima veoma malo podataka, ali istorija je pamti kao kćerku srpskog kralja Milutina Nemanjića
Ako bi se napravila neka anketa sa pitanjem „Ko je bio poslednji Nemanjić?“ verovatno bi najčešći odgovor bio – car Stefan Uroš (1355–1371). On se povezuje sa raspadom Srpskog carstva do koga je došlo posle smrti njegovog oca, kralja i cara Stefana Dušana (1331–1355), kao i sa osmanskom najezdom koja je nagovestila kraj srpske srednjovekovne države. Pri tom i pridevi koji, po običaju, idu uz njihova imena – „Silni“ za Dušana, a „Nejaki“ za Uroša – kao da zlokobno nagoveštavaju teška vremena i kraj dinastije.